Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Svetlane Tomić Jokić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Luke Đorića i dr, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Luke Đorića - advokata Igora Petrovića, branioca okrivljenog AA - advokata Miodraga Terzića i branioca okrivljenog Bogdana Savića – advokata Gorana Todorovića, podnetim protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 949/24 od 12.02.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJU SE kao nedozvoljeni zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Luke Đorića - advokata Igora Petrovića i branioca okrivljenog AA - advokata Miodraga Terzića, podneti protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 949/24 od 12.02.2025. godine, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bogdana Savića – advokata Gorana Todorovića podnet protiv iste presude ODBACUJE kao neblagovremen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu 3K.25/2024 od 18.10.2024. godine okrivljeni Luka Đorić, Bogdan Savić i AA su oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 2) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osuđeni su i to okrivljeni Luka Đorić na kaznu zatvora u trajanju od 19 (devetnaest) godina, okrivljeni Bogdan Savić na kaznu zatvora u trajanju od 20 (dvadeset) godina i okrivljeni AA na kaznu zatvora u trajanju od 18 (osamnaest) godina, a u koje kazne se svim okrivljenima uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 22.07.2023. godine pa nadalje.

Istom presudom maloletna oštećena BB i oštećeni VV i GG su upućeni da imovinskopravni zahtev u celini mogu da ostvare u parničnom postupku. Okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka i paušal, a kako je to bliže označeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 949/24 od 12.02.2025. godine usvojene su žalbe branilaca okrivljenih Luke Đorića, Bogdana Savića i AA u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, pa je preinačena presuda Višeg suda u Šapcu 3K.25/2024 od 18.10.2024. godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu radnje okrivljenih Luke Đorića, Bogdana Savića i AA, opisane u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikovao i to okrivljenih Luke Đorića i Bogdana Savića kao krivično delo ubistvo iz člana 113. u vezi člana 33. KZ i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po 8 (osam) godina, dok je radnje okrivljenog AA pravno kvalifikovao kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci, a u koje kazne se svakom okrivljenom uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 22.07.2023. godine pa nadalje, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih Luke Đorića, Bogdana Savića i AA, te u celosti žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Šapcu, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 949/24 od 12.02.2025. godine zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Luke Đorića - advokat Igor Petrović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud uvaži podneti zahtev, te da preinači u celosti presudu Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 949/24 od 12.02.2025. godine u skladu sa navodima zahteva za zaštitu zakonitosti ili da u celosti ukine navedenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje, kao i da obavesti branioca okrivljenog o datumu, vremenu i mestu održavanja sednice veća ukoliko smatra da bi prisustvo branioca bilo od značaja za donošenje odluke;

- branilac okrivljenog AA - advokat Miodrag Terzić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači presudu Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 949/24 od 12.02.2025. godine tako što će radnje okrivljenog AA pravno kvalifikovati kao krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ i izreći mu kaznu u skladu sa zakonom u koju će uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 22.07.2023. godine pa nadalje;

- branilac okrivljenog Bogdana Savića – advokat Goran Todorović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi članova 22, 25, 113. i 123. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači presudu Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 949/24 od 12.02.2025. godine u pogledu pravne ocene dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što će okrivljenog Bogdana Savića oglasiti krivim za krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ i izreći mu blažu kaznu ili da ukine navedenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje po žalbi.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Luke Đorića, Bogdana Savića i AA u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Luke Đorića i AA su nedozvoljeni.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bogdana Savića je neblagovremen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog Luke Đorića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da je sud pogrešno pravno kvalifikovao radnje ovog okrivljenog kao krivično delo ubistvo iz člana 113. u vezi člana 33. KZ, te da je u konkretnom slučaju radnje okrivljenog mogao eventualno kvalifikovati samo kao krivično delo nehatno lišenje života iz člana 118. KZ ili krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. ili stav 3. KZ ili krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ. Međutim, branilac okrivljenog postojanje po njemu u konkretnom slučaju pogrešne pravne kvalifikacije krivičnopravnih radnji ovog okrivljenog od strane drugostepenog suda, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski obrazlaže tako što osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja od strane suda i ocenu izvedenih dokaza, isticanjem da sud nije utvrdio postojanje uzročno-posledične veze između preduzetih radnji okrivljenog Luke Đorića i posledice u vidu smrti sada pokojnog DD, a takođe nije utvrdio ni postojanje umišljaja na strani okrivljenog za izvršenje predmetnog krivičnog dela, dajući pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i iznoseći sopstvena činjenična utvrđenja i zaključke, te polemišući sa razlozima koje je sud dao u pobijanoj odluci. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

I branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da je drugostepeni sud pogrešno pravno kvalifikovao radnje ovog okrivljenog kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te da se u njegovim radnjama mogu steći samo elementi krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ. Međutim, branilac okrivljenog postojanje po njemu u konkretnom slučaju pogrešne pravne kvalifikacije krivičnopravnih radnji ovog okrivljenog od strane drugostepenog suda, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski obrazlaže tako što osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza datu od strane suda, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, osporavajući pri tome postojanje umišljaja na strani okrivljenog da preduzetim radnjama ugrozi spokojstvo građana i remeti javni red i mir, odnosno da izvrši krivično delo nasilničko ponašanje, te iznoseći sopstvene tvrdnje i zaključke da iz izvedenih dokaza proizilazi da okrivljeni kritičnom prilikom nije ispoljio agresivan stav prema više lica, već da je to bio lični sukob sa GG i da se radi samo o običnoj kafanskoj tuči i sukobu kojim su učesnici rešavali ranije nastale nesporazume. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenih Luke Đorića i AA u podnetim zahtevima, kao razlog pobijanja drugostepene presude, samo formalno označavaju povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima (član 439. tačka 2. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuju na povredu odredbe člana 440. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Luke Đorića i AA ocenio nedozvoljenim.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom Bogdanu Saviću, prema dostavnici koja se nalazi u spisima predmeta, presuda Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 949/24 od 12.02.2025. godine uredno dostavljena dana 19.03.2025. godine, a da je njegov branilac - advokat Goran Todorović podneo sudu zahtev za zaštitu zakonitosti preko pošte preporučenom pošiljkom dana 19.04.2025. godine, a što proizilazi iz službenog pečata Višeg suda u Šapcu, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bogdana Savića – advokata Gorana Todorovića odbacio kao neblagovremen, jer je isti podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je odbacio kao nedozvoljene zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Luke Đorića - advokata Igora Petrovića i branioca okrivljenog AA - advokata Miodraga Terzića, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bogdana Savića – advokata Gorana Todorovića.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković