Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 80/25 od 23.04.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Džengisa Dupljaka, a presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru–sudska jedinica u Tutinu K.br.673/24 od 27.01.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Džengis Dupljak, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7), stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili obustavi krivični postupak zbog trajnog isključenja krivičnog gonjenja usled nepostojanja adekvatnog predloga oštećene za preduzimanje krivičnog gonjenja.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP branilac okrivljenog AA, advokat Džengis Dupljak ističe da u ovom postupku ne postoji valjan i blagovremen pisani predlog za krivično gonjenje zakonskog zastupnika oštećene Republike Srbije. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da u trenutku kada je opštinski pravobranilac opštine Tutin, BB postupao pred OJT u Novom Pazaru, u svojstvu predstavnika zamenika oštećene i dao predlog za preduzimanje krivičnog gonjenja protiv okrivljenog, nije imao pisano punomoćje, na koji način je postupljeno suprotno odredbi člana 29. Zakona o pravobranilaštvu, koja izričito propisuje da pravobranioci postupaju u granicama pismenog punomoćja, iz čega proizilazi da radnje opštinskog pravobranioca ne proizvode pravno dejstvo. Ovo iz razloga što je pravobranilac svoju izjavu dao 22.11.2023. godine, dok pisano punomoćje ima datum od 23.11.2023. godine, a isto primljeno u OJT u Novom Pazaru tek dana 13.12.2023. godine. Pored toga, po oceni branioca, opštinski pravobranilac je nadležan samo da zastupa interese i imovinska prava jedinice lokalne samouprave, a isti je postupao u svojstvu predstavnika oštećene Republike Srbije, kao i da je neosnovan zaključak nižestepenih sudova da se radnje koje je preduzeo pravobranilac pre dostavljanja punomoćja mogu „konvalidirati“, jer je to u suprotnosti sa zakonskim odredbama.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP.

Naime, odredbom člana 218. stav 1. KZ je propisano da ko protivpravno zauzme tuđe zemljište, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, dok je stavom 2. propisano da ako je zauzeto zemljište deo zaštitne šume, nacionalnog parka ili drugog zemljišta sa posebnom namenom, učinilac će se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina, s tim da se za delo iz stava 1. ovog člana gonjenje preduzima po predlogu.

Odredbom člana 53. stav 1. ZKP propisano je da se, za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog, predlog podnosi nadležnom javnom tužiocu. U stavu 2. istog člana propisano je da se predlog za krivično gonjenje podnosi u roku od 3 meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog (stav 2.), dok u stavu 3. propisano da ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, smatraće se da je time podneo i predlog za krivično gonjenje.

Iz spisa predmeta je utvrđeno da se predmetni događaj odigrao u avgustu 2023. godine, a da je javnom tužiocu krivična prijava dostavljena dana 03.10.2023. godine i ista se odnosila na krivično delo protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 2. KZ, koje se goni po službenoj dužnosti, kao i da je okrivljeni ispitan pred javnim tužiocem dana 02.11.2023. godine i da mu je tom prilikom takođe bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz stava 2. navedenog člana, iz čega proizilazi da je tek nakon navedenog datuma izmenjena pravna kvalifikacija i okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ, za koje se gonjenje preduzima po predlogu. Nakon toga je opštinski pravobranilac SO Tutin u svojstvu oštećenog, na zapisniku o ispitivanju pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Novom Pazaru u predmetu Kt.br.1026/23 od 22.11.2023. godine podneo predlog za krivično gonjenje okrivljenog i pridružio se krivičnom gonjenju, čime su u potpunosti ispunjeni uslovi iz člana 52. stav 1. i 2. ZKP, odnosno predlog podnet u predviđenom roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za predmetno krivično delo.

Pored navedenog, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode branioca okrivljenog da radnje opštinskog pravobranioca ne proizvode pravno dejstvo, jer u trenutku davanja izjave da podnosi predlog za krivično gonjenje dana 22.11.2023. godine nije imao pismeno punomoćje. Ovo iz razloga što je opštinski pravobranilac u iskazu koji je dao pred javnim tužiocem dana 22.11.2023. godine i kog dana je stavio predlog za krivično gonjenje, naveo da je nakon što je dobio poziv za ispitivanje u ovom predmetu, kontaktirao zamenika Državnog pravobranioca-Odeljenje u Kraljevu, u vezi davanja punomoćja kako bi mogao kao punomoćnik da daje izjavu u svojstvu oštećenog. Dakle, činjenica da je pismeno punomoćje sačinjeno samo dan kasnije i dostavljeno javnom tužilaštvu, po oceni Vrhovnog suda, nije od uticaja na osporavanje pravnog dejstva izjave pravobranioca, imajući u vidu da je opštinski pravobranilac pre navedenog ispitivanja, odnosno stavljanja predloga za krivično gonjenje, kontaktirao Državnog pravobranioca u vezi punomoćja, što znači da je Državni pravobranilac bio obavešten o navedenom predmetu i sa potrebom da se pravobranilaštvo izjasni da li želi da podnese predlog za gonjenje, s obzirom da je promenjena kvalifikacija krivičnog dela, kao i da je Državni pravobranilac sačinio pismeno punomoćje koje je dostavljeno javnom tužilaštvu.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Džengis Dupljak ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kom se po zakonu ne mogu zasnivati i to na neoverenoj fotokopiji skice lica mesta, a radi se o jedinom materijalnom dokazu u postupku, čija autentičnost nije utvrđena, te da je sud zasnovao svoju odluku na predlogu državnog pravobranilaštva od 03.06.2024. godine, a radi se o predlogu kojim se pokušalo naknadno nadomestiti nepostojanje predloga oštećene za krivično gonjenje, a ovakav dokaz je nezakonit.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP je propisano da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu u originalu, dok je stavom 2. istog člana propisano da ako lice ili državni organ odbije da na zahtev organa postupka dobrovoljno preda ispravu, postupiće se u skladu sa odredbama člana 147. ZKP, a ako je original isprave uništen, nestao ili ga nije moguće pribaviti, može se pribaviti kopija isprave

Vrhovni sud je navode branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao neosnovane iz razloga što je odredbom člana 139. stav 2. ZKP propisano da ako je original isprave uništen, nestao ili ga nije moguće pribaviti, može se pribaviti kopija isprave, te je predmetna fotokopija skice lica mesta mogla biti korišćena kao dokaz u postupku, dok nižestepeni sudovi svoje presude nisu zasnovali na predlogu državnog pravobranilaštva od 03.06.2024. godine.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1 ZKP, odnosno da delo za koje je okrivljeni oglašen nije krivično delo, sa obrazloženjem da je okrivljeni postupao u krajnjoj nuždi, bez namere da zauzme predmetnu parcelu, već da bi sprečio njeno zauzimanje od strane trećih lica, te da u izreci presude nije opisano u kojim merama i granicama je navodno zauzeto zemljište, pa samim tim nema ni bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela, jer nema radnje koja predstavlja krivično delo, kao ni protivpravnosti i krivice na strani okrivljenog.

Izrekom presude Osnovnog suda u Novom Pazaru–sudska jedinica u Tutinu K.br.673/24 od 27.01.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je u uračunljivom stanju, svestan svog dela čije je izvršenje hteo, protivpravno zauzeo tuđe zemljište, na taj način što je u mesecu avgustu 2023. godine, u Tutinu, u selu ..., postavljanjem drvenih stubova, tako ogradio deo zemljišta u površini od 25 ari i 20 mg na katastarskoj parceli br. ... KO ..., a zatim u istom mesecu i na istoj katastarskoj parceli postavljanjem drvenih stubova, ogradio deo zemljišta u površini od 42 ara i 67 m2, znajući da je u pitanju javna svojina, pritom svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime je izvršio produženo krivično delo protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. u vezi člana 61. KZ.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. u vezi člana 61. KZ i to kako objektivna, koja se odnose na radnje okrivljenog, odnosno da je okrivljeni protivpravno zauzeo tuđe zemljište, kao i subjektivna obeležja, odnosno da je okrivljeni postupao u stanju uračunljivosti i bio svestan zabranjenosti svog dela, bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje. Imajući u vidu navedeno, navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. u vezi člana 61. KZ, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni su kao neosnovani.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković