Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Kž2 177/25 od 04.06.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu Kv 465/25 od 20.05.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA, advokati Ana Vučković i Slobodan Bulatović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koju u obrazloženju zahteva konkretizuju isticanjem povrede člana 216. stav 3. ZKP i člana 5. stav 1. i 4. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima i člana 27. Ustava Republike Srbije, kao i ukazivanjem na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da ista preinači i okrivljenom odmah ukine pritvor i pusti ga na slobodu.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, nedozvoljen odnosno da u odnosu na povrede odredbi člana 5. stav 1. i 4. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima i člana 27. Ustava Republike Srbije, nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branioci okrivljenog u podnetom zahtevu navode da su prilikom donošenja rešenja o produženju pritvora povređene odredbe člana 216. stav 3. ZKP i člana 5. stav 1. i 4. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima i člana 27. Ustava Republike Srbije, jer je sud propustio da u zakonskom roku od 60 dana preispita da li i dalje postoje razlozi za pritvor.

Pored ovoga, navodima zahteva branioci osporavaju razloge pobijanih rešenja, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te nadalje u zahtevu navode da se pobijana rešenja zasnivaju na nezakonitom dokazu, što bi predstavljalo ukazivanje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Dakle, iz citirane odredbe proizilazi da se navedena povreda zakona odnosi na procesnu situaciju kada je nedozvoljen dokaz korišćen prilikom donošenja presude odnosno rešenja koje se izjednačava sa presudom.

Shodno iznetom, a kako je u konkretnom slučaju, zahtev za zaštitu zakonitosti, podnet protiv rešenja kojim se odlučuje o meri pritvora, i kojim ne može biti učinjena povreda postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i kako u preostalom delu zahteva branioci ističu povredu odredbe člana 216. stav 3. ZKP i ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, to je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Što se tiče povrede odredbe člana 5. stav 1. i 4. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima i člana 27. Ustava Republike Srbije, na koje se ukazuje zahtevom, imajući u vidu, da kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1.tačka 3) ZKP), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koja su zajamčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a s obzirom da branioci okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojim je takva povreda utvrđena, to po oceni Vrhovnog suda podneti zahtev, u ovom delu, nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković