Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Dobrivoje Lazarević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i da ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenih AA i BB, advokat Dobrivoje Lazarević u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama prekoračena optužba iz razloga što je prvostepeni sud u izreci presude odstupio od činjeničnog opisa dela u optužbi, tako što je okrivljene oglasio krivim da su izvršili po jedno krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, iako je optužnim predlogom okrivljenima bilo stavljeno na teret da su navedeno krivično delo izvršili kao saizvršioci, tako što su zajednički učestvovali u radnji izvršenja. Po oceni branioca, prvostepeni sud je izmenio činjenični opis na taj način što je izostavio opis zajedničkog učestvovanja u radnji izvršenja i oglasio krivim okrivljene za izvršenje krivičnog dela za koje nisu bili optuženi, čime se svakom okrivljenom dodaje veća kriminalna volja i pogoršava njihov položaj.

Iznete navode zahteva branilaca, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Optužnim predlogom Osnovnog javnog tužilaštva u Brusu Kto. br. 125/23 od 26.10.2023. godine okrivljenima AA i BB je stavljeno na teret da su dana 5. marta 2023. godine u ..., na mestu zvanom „...“, opština Brus, u uračunljivom stanju, pri čemu su bili svesni svoga dela i hteli su njegovo izvršenje, zajednički učestvujući u radnji izvršenja sredstvima podobnim da telo teško povrede ili zdravlje teško naruše, lako telesno povredili oštećenog VV iz ..., tako što je najpre okrivljeni AA drvenim kocem, debljine 10 cm i dužine 1,5 metara zadao udarac oštećenom VV u predelu ramena leve ruke zbog čega je oštećeni podigao desnu ruku u predelu ramena u nameri da se zaštiti nakon čega je zadobio udarac navedenom drvenom motkom i u predelu desne ruke, a potom je na mesto događaja došao okrivljeni BB, koji je sa budakom zadao dva udarca oštećenom u predelu leve butine i desne nadlaktice i tom prilikom mu naneli lake telesne povrede izražene oguljotinom nadlane strane desne šake i krvne podlive u predelima obe nadlaktice i na levoj butini, sve to iako su bili svesni da je njihovo delo zabranjeno, čime su kao saizvršioci učinili krivično delo laka telesna povreda iz člana 122 stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Izrekom presude Osnovnog suda u Brusu K.br.161/23 od 03.04.2025. godine okrivljeni AA i BB su oglašeni krivim da su dana 05.03.2023. godine, u ..., na mestu zvanom “...“, opština Brus, u uračunljivom stanju, pri čemu su bili svesni svog dela i hteli su njegovo izvršenje, sredstvima podobnim da telo teško povrede ili zdravlje teško naruše, lako telesno povredili oštećenog VV, iz ..., tako što je najpre okr. AA drvenim kocem debljine 10 cm i dužine 1,5 metara, zadao udarac oštećenom VV u predelu ramena leve ruke, zbog čega je oštećeni podigao desnu ruku u predelu ramena, u nameri da se zaštiti nakon čega je zadobio udarac navedenom drvenom motkom u predelu desne ruke, a potom je na mesto događaja došao okr. BB koji je sa budakom zadao dva udarca oštećenom u predelu leve butine i desne nadlaktice i tom prilikom mu naneli lake telesne povrede izražene oguljotinom nadlane strane šake i krvne podlive u predelu obe nadlaktice i na levoj butini, sve to iako su bili svesni da je njihovo delo zabranjeno, čime su učinili po jedno krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Iz odredbe člana 420.ZKP proizilazi da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva. Po oceni Vrhovnog suda, činjeničnim opisom radnji izvršenja u izreci presude sud nije prekoračio optužbu, s obzirom da u činjeničnom opisu postoji identitet lica koja su optužena i to okrivljenih AA i BB (subjektivni identitet) i dela koje je predmet optužbe i to krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ (objektivni identitet), a činjenični opis navedenog krivičnog dela u izreci prvostepene presude u bitnom se ne razlikuje od onog navedenog u optužnici.

Po oceni Vrhovnog suda, razlika u činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude u odnosu na optužni akt je ta što je u izreci presude izostavljen deo da su okrivljeni „zajednički učestvovali u radnji izvršenja“, čime je sud samo upodobio utvrđeno činjenično stanje sa samom izrekom, te okrivljene oglasio krivim za izvršenje istog krivičnog dela koje im je stavljeno na teret i optužnim aktom, uz tu razliku što nisu oglašeni krivim da su delo izvršili kao saizvršioci, već da je svaki okrivljeni izvršio po jedno krivično delo iz člana 122. stav 2 u vezi stava 1. KZ. Imajući navedeno u vidu, ovakve izmene se ne mogu smatrati prekoračenjem optužbe, jer okrivljenima nisu dodate nove radnje izvršenja, iz čega proizilazi da nije povećana kriminalna količina radnje krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni, niti su oglašeni krivim za izvršenje krivičnog dela za koje je zaprećena veća kazna, niti su okrivljeni zbog navedene izmene stavljeni u nepovoljniji položaj.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković