Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuju shodno odredbi člana 506. stav 1. ZPP „Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca nije osnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, drugotužilac BB je zaključenjem ugovora Ov. br. 229/01 od 29.10.2001. godine i aneksa ugovora Ov. br. 7727/01 od 27.11.2001. godine kupio od AD „Partizan metalpromet“ neposrednom pogodbom deo robne kuće „Partizan“ koji čini celinu, a nalazi se u prizemlju i na prvom spratu poslovne zgrade na Trgu ustanka u Čačku, ukupne površine od 566,18 m2 koji mu je prostor na dan overe aneksa ugovora predat u svojinu i državinu. Prvotužilac AA je zaključenjem ugovora Ov. br. 4265/02 od 20.06.2002. godine kupio deo u prizemlju objekta robne kuće „Partizan“ površine 292,12 m2, a ugovorom Ov. br. 4529/2 od 03.07.2002. godine deo podruma u podrumu – suterenu površine 579 m2, od prodavca AD „Partizan metalpromet“ koji je prvotužiocu, odnosno njegovom ocu kao zakonskom zastupniku, predat u državinu i to: poslovni prostor u suterenu 25.06.2001. godine, i deo u prizemlju 28.06.2001. godine. Kupljeni poslovni prostor kupci su preuzeli od prodavca i stupili u državinu neposredno nakon kupovine. Prethodno su obišli i videli šta kupuju po sistemu “viđeno – kupljeno”. Kao kupci znali su da su lokali nekoliko godina pre kupovine bili bez grejanja. Ni u jednoj tački ugovora nije naglašeno da lokali imaju grejanje. Činjenica da u kupljenim lokalima grejanje nije u funkciji, nije bila od uticaja na određivanje visine kupoprodajne cene. Kupci su znali da kupuju poslovne prostorije koje nemaju obezbeđeno grejanje preko zajedničkog sistema grejanja za ceo objekat robne kuće „Partizan“ u Čačku, koju uslugu grejanja pruža drugotuženi. Nakon kupovine ovih poslovnih prostora kupci nisu obavestili prodavca AD „Partizan metalpromet“ o ovom nedostatku, niti su tražili da taj nedostatak otkloni. Prvotuženi VV svoj poslovni prostor je stekao na osnovu ugovora o razmeni nepokretnosti koji je zaključio sa HP „Hidrogradnja“ iz Čačka 18.11.1996. godine, koji se takođe nalazi u zgradi robne kuće „Partizan“ gde se nalazila i sporna grejna instalacija koju HP „Hidrogradnja“ nije uklonila, iako je to bila njena ugovorna obaveza. U toku 1998. godine prvotuženi započeo je i dovršio adaptaciju svog lokala u podrumu robne kuće „Partizan“, izvršio je presecanje i demontažu horizontalnih cevi u toku ove adaptacije i na taj način uskratio grejanje HP „Hidrogradnja“ Čačak, DP „Projektni biro“ Čačak i drugim pravnim licima koja su ga tužila za štetu u vidu povećanih troškova grejanja. Presudom P 279/00 od 26.05.2005. godine i P 65/10 prvotuženi i drugotuženi su obavezani da otklone nedostatke. Prodavac AD „Partizan metalpromet“ Čačak nije podnosio tužbu protiv prvotuženog u predmetu P 279/00 radi naknade štete u vidu zakupnine i uvećanih troškova za grejanje. Tužioci u toj parnici bili DP „Hidrogradnja promet“ Čačak, DP „Projektni biro“ Čačak, DP „Agencijski poslovi“ Čačak, DP „Inženjering“ Čačak i TD „Partizan“ Čačak, a AD „Partizan metalpromet“ Čačak je povukao tužbu protiv tuženih jer je poslovni prostor prodao trećem licu.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da tužioci kao fizička lica nisu pravni sledbenici pravnog lica AD „Partizan metalpromet“ ranijeg vlasnika prodatih lokala, pa samim tim nisu stupili u njegova prava, i da prvotuženi nije odgovoran za štetu koju tužioci potražuju u vidu izgubljene zakupnine za period od 06.01.2003. godine do 06.01.2006. godine na osnovu odredbe člana 478. – 500. ZOO, jer odgovornost za naknadu tog vida štete snosi prodavac koji nije prvotuženi.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u tom delu nalazeći da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, a navodi u žalbi tužilaca koji se odnose na činjenicu da tužioci nisu imali saznanja da u poslovnom prostoru koji su kupili nema grejanja, nisu osnovani s obzirom da su posvedočili da su imali saznanja da je poslovni prostor koji su kupili bez grejanja.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 154. stav 1. ZOO propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

Odredbom člana 478. stav 1. ZOO propisano je da prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u času prelaska rizika na kupca, bez obzira na to da li mu je bilo poznato, te da prodavac odgovara za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaska rizika na kupca, ako su posledica uzroka koji je postojao pre toga (stav 2.).

U konkretnom slučaju prvotuženi nije odgovoran za štetu koju tužioci traže postavljenim tužbenim zahtevima jer nisu kupili poslovne prostore sa grejnom instalacijom, a štetu koju je prvotuženi svojom radnjom prouzrokovao oštećenim licima istim je obavezan da plati u predmetu P 279/00. Tužioci su najpre mogli da obaveste prodavca o tome da nema grejanja, što su mogli da uoče prostim opažanjem najkasnije danom uvođenja u posed kupljenog prostora i da prodavca, koji nije prvotuženi, obaveste o postojanju nedostatka na stvari i zahtevaju sniženje kupoprodajne cene što nisu učinili, zbog čega neosnovano potražuju štetu od prvotuženog.

Nisu osnovani navodi u reviziji tužilaca da tužioci od prvotuženog potražuju štetu na osnovu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zato što je prvotuženi svojom radnjom tužiocima prouzrokovao štetu, jer je protivpravno uklonio instalaciju grejanja, zbog čega je nastupila direktna štetna posledica u vidu materijalne štete - izgubljene dobiti zbog nemogućnosti izdavanja slobodnog poslovnog prostora u utuženom periodu. Tužioci su poslovni prostor kupili četiri godine posle izvršene adaptacije poslovnog prostora koji je prvotuženi završio 1998. godine kada je presekao cevi za grejanje, pa štetni događaj nije izvršen prema njima, pošto nisu bili vlasnici lokala u trenutku kada je prvotuženi izvršio presecanje sporne grejne instalacije i ne mogu ostvariti pravo na naknadu štete od strane prvotuženog na osnovu člana 154 ZOO. Činjenica da su ostali vlasnici uspeli u sporu u predmetu Osnovnog suda u Čačku P 65/10 prema tuženom, nije od uticaja na donošenje odluke u ovoj parnici, jer su tužioci kupili poslovni prostor četiri godine posle adaptacije od vlasnika koji nije prvotuženi, i prema kome su mogli da ostvare zahtev za otklanjanje nedostataka, odnosno naknadu štete saglasno odredbama članova 478. – 500. Zakona o obligacionim odnosima.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković