Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o njegovoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23 - dr. zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmet tužbenog zahteva je novčano potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 3.124.837,10 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na ime duga po računima ispostavljenim za period mart 2021. - januar 2024. godine, za pružene komunalne usluge sakupljanja i transporta komunalnog otpada. Predmetni spor je pravnosnažno presuđen na taj način što su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev tužioca. Nižestepeni sudovi su kao razloge za odbijanje tužbenog zahteva naveli da tuženi nije imao potrebu za pružanjem usluga tužioca, imajući u vidu da sav otpad koji proizvede u obavljanju svoje delatnosti reciklira preko pravnih lica sa kojima ima zaključene ugovore. Tuženi je priložio dokaze da vrši reciklažu sopstvenog otpada u skladu sa sertifikatom da posluje prema standardu zaštite životne sredine. Pritom, tokom postupka je utvrđeno da tužilac nije vršio spornu uslugu, jer mu je tuženi onemogućio ulazak u krug firme tuženog.

Tužilac ne daje razloge koji opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji sa razloga propisanih članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tužilac ukazuje na to da postoje nižestepene presude koje su donete u bitno sličnim činjeničnopravnim situacijama, a koje su suprotne odlukama nižestepenih sudova u konkretnoj pravnoj stvari. Međutim, budući da je ovde u konkretnoj pravnoj situaciji tuženi dokazao da tužilac nije pružao predmetne komunalne usluge i da je vršio reciklažu sopstvenog otpada u skladu sa sertifikatom da posluje prema standardu zaštite životne sredine, to se nižestepene odluke na koje se pozvao tužilac, ne zasnivaju na istom ili bitno sličnom činjenično pravnom osnovu, te se ne radi o neujednačenoj sudskoj praksi u konkretnom slučaju. Ne ukazuje se na postojanje šireg društvenog ili pravnog značaja zbog kojeg bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji u cilju razmotranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, ne navodi se ni to da postoji potreba za novim tumačenjem materijalnog prava primenjenog u pobijanoj presudi. Ukazivanje revidenta na pogrešno utvrđeno činjenično stanje usled pogrešne ocene dokaza, ne može se prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da nije dozvoljena.

Tužba (predlog za izvršenje) u ovoj parnici podneta je dana 25.03.2024. godine, a vrednost predmeta spora je 3.124.837,10 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 26.661,87 evra.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti - sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona, propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Kako se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti, revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković