Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužilje.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu shodno odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme kao ... . Od 16.05.2022. do 10.06.2022. godine bila je na odmoru. Nakon završenog odmora trebalo je da se javi na posao dana 13.06.2022. godine. Tužilja je dana 11.06.2022. godine otvorila bolovanje u trajanju od 13.06.2022. do 08.07.2022. godine. Dana 12.06.2022. godine u 19,08 časova poslala je poruku šefu BB da je na bolovanju i da ne može doći na posao zbog zdravstvenih problema. U nalazu lekara je konstatovano da treba da miruje zbog zdravstvenih problema. Međutim, u toku postupka je utvrđeno da je tužilja kupila avio karte putem bukinga već 01.06.2022. godine (avionski prevoz). Otišla je na more kod roditelja, a u toku trajanja bolovanja boravila je na Ostrogu gde je krstila dete. Tužilji je dostavljeno upozorenje da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu zato što je zloupotrebila bolovanje jer je smišljeno realizovala putovanje u Crnu Goru.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, po sprovedenoj proceduri pokretanja disciplinskog postupka tuženi je doneo rešenje shodno odredbi člana 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu i tužilji otkazao ugovor o radu. Zaključak je da je tužilja koristila odobreno bolovanje suprotno razlozima i ciljevima zbog kojih je i odobreno.

Prvostepeni sud je zaključio da je otkaz ugovora o radu nezakonit. Ovo iz razloga što tuženi nije dokazao da je putovanje tužilje imalo negativan uticaj na njeno zdravlje. Svoj stav prvostepeni sud je zasnovao na tumačenju propisa o zdravstvenom osiguranju i to odredbi čl. 156. i 157. Zakona o zdravstvenom osiguranju a potom i zaključku da tuženi nije u propisanom roku pokrenuo proceduru za ispitivanje prava na bolovanje u vezi sa ostvarivanjem prava na bolovanje iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno nije zahtevao veštačenje od strane stručne komisije lekara pri čemu navod tužilje iz SMS poruke od 12.06.2022. godine upućenu direktoru BB da joj je savetovano mirovanje nije dovoljno da tuženi zaključi da je tužilja zloupotrebila bolovanje. Ocenio je da nema mesta primeni odredbe člana 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 113/17).

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Nalazi da je odredbom člana 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu jasno propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to: ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Pravo na privremeno odsustvo sa rada uzrokovano bolešću ne može se zloupotrebiti tako što se isto odobrava ili koristi bez postojanja opravdanih medicinskih razloga ili kada se opravdano odobreno bolovanje koristi suprotno razlozima i ciljevima zbog kojih je odobreno. Tuženi nije osporio opravdanost privremene sprečenosti za rad uzrokovane bolešću, ali otkaz ugovora o radu doneo je zbog toga što je privremenu sprečenost za rad tužilja koristila suprotno razlozima i cilju zbog kojih je odobreno. Ista se nije pridržavala preporučene terapije – mirovanje. Tužilja je otišla na more 11.06.2022. godine ali su karte već bile preko bukinga kupljene 01.06.2022. godine. Datum povratka je 29.06.2022. godine što znači da je tužilja boravila u Crnoj Gori od 11.06.2022. do 29.06.2022. godine i tokom tog boravka je krstila dete na Ostrogu. Tužilja je na taj način zloupotrebila bolovanje. Preinačio je prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je preinačenjem prvostepene presude pravilno primenio materijalno pravo.

Naime, prema članu 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to: ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. U konkretnom slučaju, tužilja je bila na bolovanju zbog bolesti, odmah nakon što joj je istekao godišnji odmor. Osećala je bolove u donjem delu leđa zbog čega je koristila terapiju, a doktorka specijalista Opšte medicine Doma zdravlja Beograd joj je otvorila bolovanje i izdala potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad počev od 13.06.2022. godine i dalje (iz razloga bolesti N54 i N54.4) i odredila terapiju. Tužilji je propisano mirovanje. Međutim, ista je 11.06.2022. godine sa suprugom i detetom otišla na more kod svojih roditelja i tu boravila do 29.06.2022. godine tokom kog boravka je krstila dete na Ostrogu. Pravilno zaključuje drugostepeni sud da je ponašanje tužilje bilo suprotno preporuci lekara da treba da miruje zbog navedene bolesti. Suprug tužilje je putem elektronskog naloga 01.06.2022. godine kupio dve avionske karte avio prevoza „AIR Montenegro“ na ime supruge ovde tužilje i njihovog maloletnog deteta sa datumom putovanja 11.06.2022. godine a datum povratka 29.06.2022. godine. Pravilno zaključuje drugostepeni sud da ta činjenica ukazuje na okolnost i nameru tužilje da pre nego što je 11.06.2022. godine (subota) otvorila bolovanje počev od 13.06.2022. godine (ponedeljak) otputuje u Crnu Goru 11.06.2022. godine, što očigledno ukazuje na zloupotrebu prava na privremenu sprečenost za rad zbog bolesti. Pravilno je zaključeno da je tužilja odsustvo za vreme bolovanja i putovanje kod privremene sprečenosti koristila suprotno razlozima i cilju zbog kojeg je naznačeno bolovanje odobreno. Disciplinski postupak je pravilno sproveden, pa je stoga drugostepeni sud pravilno zaključio da je tuženi donošenjem rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji pravilno primenio materijalno pravo i zaključio da tužilja na takav način nije poštovala radnu disciplinu i da je zloupotrebila pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Nije od značaja činjenica da u ovom slučaju drugostepeni sud nije imao u vidu odredbu člana 84. Zakona o zdravstvenom osiguranju koji propisuje da osiguraniku privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira na isplatioca, ako bez dozvole stručno-medicinskog organa Republičkog fonda otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje, a ovo iz razloga što naznačeni propis reguliše odnos korisnika bolovanja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Neprihvatljivi su navodi da se u ovom slučaju Apelacioni sud stavio u funkciju sudskog veštaka medicinske struke kada je utvrđivao da tužilja se nije pridržavala propisane terapije i da je svojim ponašanjem zloupotrebila bolovanje, a ovo iz razloga što je drugostepeni sud cenio činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku i na isto adekvatno primenio materijalno pravo. Pri tome je potpuno pravilno zaključio da se u konkretnom slučaju radi o zloupotrebi prava na bolovanje, jer iako je tužilji bilo propisano mirovanje zbog konstatovane dijagnoze – bolesti, tužilja se nije pridržavala tog naloga lekara, a da je postojala njena namera da zloupotrebi bolovanje ukazuje i činjenica da je ona preko svog supruga, putem elektronskog naloga već pre otvaranja bolovanja kupila karte za putovanje za Crnu Goru 01.06.2022. godine. Nije od značaja pozivanje tužilje na odluku Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1348/20 od 09.02.2022. godine sa citiranjem stava da „izlasci tužioca nisu doveli do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja, te da se ne može govoriti o zloupotrebi prava na odsustvo sa rada zbog bolesti“, a ovo iz razloga što se ovde ne radi o izlasku u mestu prebivališta ili u prostoru koji nije mnogo udaljen od mesta prebivališta već se radi o putovanju u Crnu Goru koje zahteva duži vremenski period – satnicu, a osim toga naznačeno putovanje je bilo planirano i pre nego što je otvoreno bolovanje. Stoga je drugostepeni sud pravilno postupio kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje.

Pravilna je odluka suda o troškovima postupka.

Na osnovu iznetog, shodno članu 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom na to da troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radni vođenja parnice, na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković