.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1641/2023
10.07.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vera Sedlar, advokat iz ..., protiv tuženog „Niš ekspres“ d.o.o. Niš, Čamurlija, čiji je punomoćnik Jovana Mladenović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2138/22 od 25.01.2023. godine, u sednici održanoj 10.07.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2138/22 od 25.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2138/22 od 25.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3642/21 od 31.01.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete u vidu razlike između isplaćene naknade zarade i minimalne zarade, za period od marta 2020. zaključno sa avgustom 2021. godine isplati pojedinačne opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužilje na iznose osnovice iz stava prvog izreke izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnom fondu PIO po stopi na dan uplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 39.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2138/22 od 25.01.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana.
Pobijanom presudom odlučeno je o isplati razlike zarade između isplaćene naknade zarade i pripadajuće minimalne zarade za period od marta 2020. godine do avgusta 2021. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev. Nižestepeni sudovi su odluku doneli uz primenu odredaba zakona koji regulišu ovo pravo stranke, a koja ne odstupa od sudske prakse da zaposlenom naknada zarade ne može biti isplaćena u iznosima nižim od minimalne zarade. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o navedenim naknadama, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 26.08.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 160.489,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
