Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u braku sa sada pok. VV, biv. iz ... (od 07.07.1972. godine do 18.11.1997. godine), u kom nisu imali dece, pa iako su stekli zajedničku imovinu, prilikom razvoda braka a ni nakon toga, podelu nisu izvršili. Rešenjima Opštinskog suda u Prokuplju O 118/04 od 26.03.2004. godine i od 13.05.2004. godine, na zaostavštini iza pok. VV koju su, između ostalog, činile predmetne nepokretnosti, oglašen je njegov sada pok. brat GG. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Prokuplju P 2503/05 od 21.09.2006. godine, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja po osnovu sticanja u braku sa sada pok. VV vlasnik na ½ na fizički izdvojenom delu stambenog objekta, u istočnom delu u prizemlju, ukupne površine od 0.01,28 ha, koji se nalazi na kp. br. .../... KO ... i nosilad prava trajnog korišćenja na 1/2 iste parcele, čija je ukupna površina 0.05,09 ha, što je tuženi, sada pok. GG dužan da u postupku za fizičku deobu preda u svojinu navedeni fizički izdovjeni stambeni deo objekta i zemljišta. Po ovoj presudi tužilja nije izvršila upis kod RGZ SKN.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu O 1588/15 od 05.03.12015. godine raspravljena je naknadno pronađena zaostavštini iza pok. GG, biv. iz ..., koju su činile predmetne nepokretnosti, na kojima je oglašen tuženi. Na osnovu ovog rešenja tuženi je izvršio upis kod nadležne RGZ SKN u Prokuplju (sa udelom 1/1 na kp. br. .../..., potes „...“, po vrsti gradsko građevinsko zemljište ukupne površine 504 m2, po kulturi zemljište pod zgradom-objektom površine od 128 m2, zemljište uz zgradu - objekat u površini od 376 m2 i porodična stambena zgrada površine 128 m2, upisano u Ln. br. ... KO ...), nakon čega je tužilja podnela zahtev za upis svog prava svojine na objektu i prava korišćenja na parceli, ali je njen zahtev odbijen uz obrazloženje da je presuda doneta u odnosu na GG, te da je u evidenciji predmetna nepokrentost upisana na BB po osnovu rešenja o nasleđivanju, pa presuda nije predstavljala osnov za upis u katastar nepokretnosti zbog nedostatka pravnog kontinuiteta.

Tokom postupka tuženi nije sporio tužilji pravo svojine na udelu od 1/2 od posebne stambene jedinice, koja se nalazi u jugoistočnom delu prizemlja porodične stambene zgrade, kao ni pravo korišćenja udelu od 1/2 na predmetnoj parceli, ali je osporavao tužilji pravo preko 1/2 na toj stambenoj jedinici.

Posle rasprave održane pred drugostepenim sudom u smislu člana 383. stavovi 3. i 4. ZPP, radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, na kojoj je ponovljeno izvođenje dokaza čitanjem svih pismena u spisima i zapisnika sa rasprava, kao i uvida u spise predmeta Opštinskog suda u Prokuplju, drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i odlučio tako što je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Prokuplju P 2503/05 od 21.09.2006. godine izvršena sudska deoba zajedničke imovine tužilje i njenog sada pok. supruga VV, zaključivši da, kako je navedenom presudom tužilji utvrđeno pravo svojine na realnom delu stambenog objekta u udelu od 1/2 istočnog dela prizemlja, kao i na 1/2 idealnog dela parcele, to ovaj deo nepokretnosti nije predstavljao zaostavštinu pok. GG. Ocenio je da tuženi nije mogao da navedene nepokretnosti stekne nasleđivanjem, već da one predstavljaju imovinu tužilje. Drugostepeni sud je odbio prigovor presuđene stvari, nalazeći da između pravnosnažne presude Opštinskog suda u Prokuplju P 2503/05 od 21.09.2006. godine i predmeta spora u ovoj pravnoj stvari nema identiteta.

Vrhovni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje da je pobijana odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom, u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, članom 177. istog zakona, deobom zajedničke imovine smatra se utvrđivanje suvlasničkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Prema članu 178. istog zakona, deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka, a ako se supružnici ne sporazumeju oko deobe, vrši se sudska deoba shodno članu 180. istog zakona. Prema članu 181. istog zakona, pravo na deobu zajedničke imovine imaju supružnici, naslednici umrlog supružnika i poverioci onog supružnika iz čije posebne imovine nisu mogla da se namire njihova potraživanja.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je utvrdio da je tužilja nosilac prava svojine na porodično-stambenoj zgradi br. 1, izgrađenoj na kp. br. .../... KO ..., ukupne površine 0.01,28 ha sa udelom od 1/2 na prizemnom delu objekta, kao i nosilac prava svojine u udelu od 1/2 na kp. br. .../..., upisane u Ln. br. ... KO ..., po osnovu sticanja u braku sa sada pok. VV, biv. iz ..., pri tom navodeći da je presudom Opštinskog suda u Prokuplju P 2503/05 od 21.09.2006. godine tužilji utvrđeno pravo svojine na realnom delu stambenog objekta u udelu od 1/2 istočnog dela prizemlja, kao i na 1/2 idealnog dela parcele i ocenivši da ovaj deo nepokretnosti tuženi nije mogao da stekne nasleđivanjem, već da navedene nepokretnosti predstavljaju imovinu tužilje. Imajući u vidu navedeno, drugostepeni sud je propustio da ceni činjenicu da je po osnovu sticanja u braku udeo na navedenim nepokretnostima - stambenom objektu u jugoistočnom delu prizemlja, kao i parceli imao i suprug tužilje sada pok. VV, u smislu članova 171. stav 1. i 181. Porodičnog zakona, a što je predstavljalo njihovu zajedničku imovinu.

Pobijanom presudom utvrđeno da je tužilja nosilac prava svojine na porodično-stambenoj zgradi br. 1, izgrađenoj na kp. br. .../... KO ..., ukupne površine 0.01,28 ha sa udelom od 1/2 na prizemnom delu objekta, što zapravo čini pravo svojine na celom stanu (koji predstavlja ½ prizemlja), kao i nosilac prava svojine u udelu od 1/2 na kp. br. .../... . Kod utvrđenja da su tužilja i sada pok. VV bili u posedu posebne stambene jedinice koja se nalazi u jugoistočnom delu prizemlja porodične stambene zgrade, da tuženi tokom postupka nije sporio tužilji pravo svojine na udelu od 1/2 ove posebne stambene jedinice (u istočnom delu prizemlja), kao ni pravo korišćenja udelu od 1/2 na predmetnoj parceli (utvrđeno pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Prokuplju P 2503/05 od 21.09.2006. godine), to je po oceni Vrhovnog suda pogrešan zaključak drugostepenog suda da je tužilja nosilac prava svojine na porodično-stambenoj zgradi br. 1, izgrađenoj na kp. br. .../... KO ..., ukupne površine 0.01,28 ha sa udelom od 1/2 na prizemnom delu objekta (koji se sastoji od dve stambene jedinice).

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da ukoliko tužilja tvrdi da joj na predmetnim nepokretnostima pripada veći suvlasnički udeo u sticanju zajedničke imovine sa sada pok. VV, to navedeno, a u skladu sa pravilom iz člana 231. stav 1. ZPP, dokazuje tužilja. S tim u vezi potrebno je utvrditi koliki je udeo u sticanju pok. supruga tužilje, kao i u kom obimu je predmetna imovina bila predmet ostavinskog postupka iza pok. GG, oca tuženog, pri čemu će drugostepeni sud ceniti da tuženi nije sporio pravo tužilje na ½ stana u istočnom delu, dok je isticao svoje pravo svojine na preostaloj polovini stana u istočnom delu prizmlja (po osnovu nasleđa), kao i na drugom stanu u prizemlju i na spratu objekta, a na kojima je upisan po osnovu nasleđa. Takođe će imati u vidu da momentom smrti ostavioca zaostavštine, saglasno članu 212. Zakona o nasleđivanju, zaostavština prelazi po sili zakona na ostavčeve naslednike, pri čemu rešenje o nasleđivanju, ima deklaratorni, a ne konstitutivan karakter, te je dozvoljeno prema nasledniku u parnici utvrđivati obim i sastav zaostavštine, kao i pravo nasleđivanja. Kako je u postupku izostalo utvrđenje navedenih bitnih činjenica za sticanje prava svojine tužilje na faktički izdvojenom, realnom delu u prizemlju objekta, sa realnim delom parcele, stoga je ukinuta drugostepena presudu i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će upotpuniti činjenično stanje, imajući u vidu primedbe na koje je ukazano ovim rešenjem, i pravilnom primenom materijalnog prava o žalbi tuženog doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ona zavisi od ishoda odluke o pravnoj stvari.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković