Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilaca EE iz ... se bavio gradnjom. Imao je više gradilišta. Tuženi je nameravao da kupi od njega stan na Gundulićevom vencu od 100m2 po ceni od 100.000 evra. Tužilac EE nije imao dovoljno novca da završi gradnju pa se sa tuženim dogovorio da tuženi unapred plati 50.000 evra a da se ta suma tretira kao zajam sa kamatom od 5% mesečno. EE nije mogao da pruži obezbeđenje za ispunjenje svoje obaveze pa su se stranke dogovorile da se dug obezbedi zaključenjem ugovora o kupovini i prodaji kuće u ulici ... u Velikom Mokrom Lugu koja je bila vlasništvo supruge ŽŽ-ĐĐ. Ugovor je zaključen između sada pok. ĐĐ i tuženikove ćerke II i overen pod Ov 62511/10 od 24.05.2010. godine. Konstatovano je da je cena 100.000 evra. Tužilac nije isporučio ugovoren stan na Gundulićevom vencu, a kada je tuženom vratio novac pok. ĐĐ i II su 25.01.2013. godine zaključile ugovor Ov 11021/13 od 25.01.2013. godine kojim su konstatovale da nisu ispunjene obaveze iz ugovora od 24.05.2010. godine i da ga zbog toga raskidaju. Kasnije, ŽŽ je tražio od tuženog pozajmicu od 60.000 evra. Tuženi mu je pozajmio 60.000 evra na rok od tri meseca i na ime kamate da plati 10.000 evra. Zajam je obezbeđen zaključenjem kupoprodajnog ugovora između sada pok. Snežane i tuženog. Ugovor je overen kod Prvog osnovnog suda u Beogradu pod Ov br. 115297/2013 dana 20.06.2013. godine. Kupoprodajna cena je označena na 60.000 evra (prema glavnici zajma), a ne prema vrednosti kuće. ŽŽ je u toku postupka umro, kao njegovi pravni sledbenici se javljaju ovde tužioci, njegova deca. Pokušano je postizanje dogovora da se kuća proda po tržišnoj ceni i tuženom isplati pozajmljeni novac ali je tuženi od toga odustao i uselio se u kuću.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju nižestepeni sudovi su zaključili da se u konkretnom slučaju radi o prividnom ugovoru o kupovini i prodaji koji prikriva ugovor o obezbeđenju obaveze supruga prodavca prema tuženom iz ugovora o zajmu na iznos od 60.000 evra pre dospelosti zajma primaočeve obaveze. Obezbeđenje datog novca od strane tuženog EE vršeno je na isti način, zaključenjem kupoprodajnog ugovora između supruge sada pok. ŽŽ, sada pok. ĐĐ i tuženikove ćerke II u kojem ugovoru je cena bila opredeljena prema vrednosti stana koji je tužilac prvobitno trebalo da isporuči tuženom a ne prema vrednosti kuće. Osim toga, kupcu nije izdata dozvola za upis u Službu za katastar nepokretnosti a iz odredbe člana 5. stav 3. ugovora proizlazi da će ugovor početi da proizvodi dejstvo kad obe strane ispune međusobne obaveze i kada sačine potvrdu ili aneks na osnovu koga bi kupac mogao da se uknjiži kao vlasnik nepokretnosti. Kuća nije bila upisana u Službi za katastar nepokretnosti a bio je pokrenut postupak legalizacije. Shodno tome nižestepeni sudovi zaključuju da je imajući u vidu odredbu člana 103. u vezi člana 166. stav 1. ZOO ugovor prividan, ne proizvodi pravno dejstvo, radi se o prikrivenom ugovoru o hipoteci koji je takođe ništav jer je suprotan članu 13. Zakona o hipoteci jer se nije radilo o prenosu svojine umesto neispunjenja dospele obaveze a u smislu člana 27. stav 1. tačk a1. Zakona o hipoteci već o prenosu svojine pre dospelosti obezbeđene obaveze. Kako prikriveni ugovor nije dopušten u smislu člana 52. ZOO to je isti apsolutno ništav. Stoga je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Prema članu 66. stav 1. Zakona o obligacionim odnosa propisano je da prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama. Prema članu 5. stav 3. spornog ugovora proizilazi da će ugovor početi da proizvodi dejstva kad obe strane ispune međusobne obaveze i kada sačine potvrdu ili Aneks na osnovu koga bi kupac mogao da se uknjiži kao vlasnik nepokretnosti. Pravilno je zaključeno da ugovor ne ispunjava ni uslove da se radi o ugovorenoj hipoteci shodno članu 13. Zakona o hipoteci a u vezi člana 27. stav 1. tačka 1. Zakona o hipoteci jer prenos svojine u takvom slučaju na hipotekarnoj stvari može biti predviđen samo u slučaju kada je obezbeđenje potraživanja dospelo, što ovde nije slučaj. Stoga je pravilno zaključeno da je predmetni ugovor, u smislu člana 103. stav 1. ZOO ništav, i ne proizvodi pravno dejstvo.

Navodima iz revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Određene revizijske navode je već cenio drugostepeni sud prilikom odlučivanja o žalbi. Isticanje navoda u reviziji da je sud pogrešno utvrdio činjenice ne mogu biti predmet razmatranja pred Vrhovnim sudom jer prema članu 407. stav 2. ZPP revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju člana 403. stav 2. ovog zakona, što ovde nije slučaj.

Pravilna je odluka o troškovima postupka.

Na osnovu iznetog primenom člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković