Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miodraga Cvetkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 12K.br. 538/24 od 15.05.2025. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1.br. 126/25 od 29.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 21.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miodraga Cvetkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 12K.br. 538/24 od 15.05.2025. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1.br. 126/25 od 29.07.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 12K.br. 538/24 od 15.05.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 70.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, s tim da ukoliko se novčana kazna ne može ni prinudnim putem naplatiti, sud će istu zameniti tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dana kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1.br. 126/25 od 29.07.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Leskovcu 12K.br. 538/24 od 15.05.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miodrag Cvetković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i „donese oslobađajuću presudu, ili alternativno, predmet vrati na ponovno suđenje“.

Vrhovni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac označava povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 439. ZKP (bez preciziranja stava, s tim što iz obrazloženja zahteva proizlazi da ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da iz činjeničnog opisa radnje ne proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim).

Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno sastoje te povrede zakona, jer branilac ne obrazlaže kojih elemenata krivičnog dela nema i iz kojih razloga, niti obrazlaže u kom delu je optužba prekoračena, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označene povrede zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miodraga Cvetkovića u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

U zahtevu branilac ističe i da je pobijanim presudama učinjena povreda člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Međutim, kako uz zahtev branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koje su zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to zahtev za zaštitu zakonitosti i u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i detaljno obrazlaže u tačkama 1. do 7. zahteva za zaštitu zakonitosti - pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, s tim što istu pogrešno numeriše kao povredu zakona iz člana 441. ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog označava i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 16. i člana 423. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 16. i člana 423. ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija, 

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

 

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković