U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Nadežde Vidić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Popović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Bojić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4198/23 od 28.12.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 13650/18 od 20.03.2023. godine, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete u vidu izgubljene koristi SUR restorana „Raspućin“ iz Čačka, za period od 15.03.2003. godine do 31.12.2007. godine isplati iznos od 75.686.561,00 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.12.2007. godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 2.623.950,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4198/23 od 28.12.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremenu izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sin tuženog, VV vlasnik je poslovno – prodajnog prostora u prizemlju robne kuće „Partizan“ u Čačku, površine 292,12 m2, a tužilac je od 1996. godine vlasnik podrumsko – poslovnog prostora površine 127 m2, koji se nalazi ispod poslovno – prodajnog prostora sina tuženog (ranije je bio namenjen za restoran društvene ishrane čiji je vlasnik bila firma „Hidrogradnja“ iz Čačka). Tužilac nije odmah po kupovini otpočeo sa adaptacijom podrumsko – poslovnog prostora, već je prvo podneo zahtev za dobijanje građevinske i upotrebne dozvole, s obzirom da je nameravao da u tom prostoru otvori ekskluzivni restoran. Tuženi je uklonio ventilacione cevi koje je tužilac postavio, zbog čega je tužilac protiv tuženog podneo tužbu zbog smetanja državine Opštinskom sudu u Čačku, koji je pravnosnažnim rešenjem P 263/04 od 14.04.2004. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca, nakon čega je tužilac podneo predlog za izvršenje na osnovu ovog rešenja, kao izvršne isprave tražeći da se dozvoli izvršenje i naloži tuženom, da odmah po prijemu rešenja u objektu tužioca, poslovnom prostoru restorana „Raspućin“ u Čačku, dimenzija bliže navedenih u predlogu za izvršenje, u plafonskom delu poslovnog prostra tužioca probije potreban broj otvora i spoji ih sa tako postavljenim ventilacionim kanalima u svemu prema projektnoj dokumentaciji tužioca, a pod nazorom stručnih ovlašćenih lica mašinske i građevinske struke, kao i da se izvršenje sprovede popisom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, radi namirenja troškova izvršenja. Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I 4066/04 od 08.09.2004. godine određeno je predloženo izvršenje, međutim, rešenjem istog suda I 2643/06 od 29.02.2008. godine, obustavljen je postupak izvršenja i ukinute su sve sprovedene radnje, jer se tužilac protivio da se izvršenje radova započne u skladu sa zaključkom Opštinskog suda u Čačku I 4066/04 od 20.09.2005. godine i od 06.03.2006. godine, a shodno projektnoj dokumentaciji na koju je izdata građevinska dozvola, odnosno tužilac je odbio izvođenje radova na taj način smatrajući da je protivan načinu navedenom u izvršnoj ispravi sadržanoj u rešenju o izvršenju I 4066/04 od 08.09.2004. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Čačku Ipv 12/08 od 30.04.2008. godine odbijen je prigovor tužioca, izjavljen na predhono navedeno rešenje sa obrazloženjem da je način izvršenja na kome je tužilac insistirao neizvršiv, s obzirom da su taksativno navedeni radovi neusklađeni sa odobrenim projektom, a što je bilo predviđeno kao kumulativan uslov u postupku izvršenja. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Čačku P 1019/06 od 17.10.2007. godine utvrđeno je da tužilac nema pravo službenosti provođenja bilo kakvih ventilacionih instalacija kroz prostor – lokal, čiji je vlasnik sin tuženog VV, a koji se nalazi u okviru robne kuće „Partizan“ opisan kao poslovno - prodajni prostor III, površine 292,12 m2. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Čačku P 124/10 od 22.02.2017. godine odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi prema VV, sinu ovde tuženog i ovde tuženom BB da ima pravo na ventilaciju svog poslovnog prostora u podrumu poslovne zgrade bivše RK „Partizan“ u Čačku, izgrađene na k.p. br. .. KO Čačak na način kako je to bliže navedeno u izreci ove odluke.

Ocenom iskaza tužioca, nižestepeni sudovi su utvrdili da kada je tužilac kupio podrumsko – poslovni prostor, da je osim spornog kanala postojao i vertikalni ventilacioni otvor koji je vodio do krova zgrade i koji je služio za ventilaciju mokrog čvora, koji je i danas u funkciji, a da je van gabarita zgrade postojao ventilacioni šaht dimenzija oko 1m h 1m koji je služio za delimičnu ventilaciju kuhinje, dok se iznad njegovog poslovnog prostora, iznad nivoa trotoara nalazilo šest žaluzina kroz koje je ulazio vazduh u ventilacioni kanal, koji je prolazio sa unutrašnje strane prizemlja poslovnog prostora sina tuženog, tako da je vazduh iz tih želuzina ulazio u taj ventilacioni kanal i ulazio kroz otvore na podu u njegov poslovni prostor, koji otvori su postojali u vreme kada je postavio cevi za ventilaciju, odnosno klimatizaciju u taj kanal 1998. godine, putem firme Alfiko, koja mu je uradila i projekat ventilacije, da je krajem februara 2003. godine silikonom zalepio limove preko tih šest žaluzina, pošto je modernizovao klimatizaciju, zbog čega mu te žaluzine nisu bile neophodne. Ocenom iskaza tuženog, nižestepeni sudovi su utvrdili da prostor u koji je tužilac postavio ventilacione cevi nije bio ventilacioni kanal, već podijum za izlaganje robe koji se prostirao duž poda poslovno – prodajnog prostora vlasništvo njegovog sina. Ocenom iskaza svedoka GG nižestepeni sudovi su utvrdili da je njegova firma bila angažovana od strane tužioca za izradu projekta i postavljanje ventilacije u poslovnom prostoru tužioca i da je na zahtev tužioca uradio idejno rešenje ventilacije i klimatizacije u njegovom poslovnom prostoru. Predlog ovog svedoka i prvobitni dogovor sa tužiocem bio je da se po plafonu poslovnog prostora tužioca postavi pocinkovana cev, na koji način bi se obezbedio ravnomeran protok i ubacivanje vazduha iz sistema za klimatizaciju, uređaja koji bi instalirali ispod plafona na ulaz u poslovni prostor tužioca, međutim, prilikom montaže cevi i bušenja plafona pojavila se rupa i prostor za koji je tužilac tada rekao da bi tu mogle da se smeste glavne cevi koje idu duž tog spoljnog zida, iako ga je svedok upozorio na to da se na taj način odstupa od projekta i da se ulazi u prostor drugog lica, pa su cevi tu i postavljene - po podu poslovnog prostora sina tuženog, koji se nalazi neposredno iznad poslovnog prostora tužioca. Rešenje o upotrebnoj dozvoli Skupštine opštine Čačak, Odeljenja za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti doneto je 10.02.2003. godine, a restoran tužioca je počeo sa radom 08.03.2003. godine i radio je šest radnih dana, za koje vreme je tekao postupak prijavljivanja radnika. Na osnovu nalaza i mišljenja komisije sudskih veštaka finansijske struke utvrđeno je da izgubljena dobit na osnovu predpostavljenog poslovanja restorana „Raspućin“ na dan 26.12.2007. godine iznosi 946.082,00 evra, odnosno 75.686.561,00 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 154. i 189. Zakona o obligacionim odnosima, odbili, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, jer tužilac nije dokazao da je prestanak rada njegovog restorana, što je za posledicu imalo izgubljenu dobit, u uzročno - posledičnoj vezi sa radnjama tuženog, koji je uklonio ventilacione cevi i na taj način smetao tužioca u državini njegovog poslovnog prostora – restorana. Po oceni nižestepenih sudova, činjenica da je pravnosnažnom odlukom suda utvrđeno smetanje državine tužioca od strane tuženog, da to ne znači istovremeno i postojanje uzročno – posledične veze između radnje tuženog i štete koju tužilac potražuje, jer u sporu radi smetanja državine sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, a da za odluku o tužbenom zahtevu u toj vrsti spora nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost državine. O nepostojanju urzočno - posledične veze po oceni nižestepenih sudova je i činjenica da je postupak izvršenja pravnosnažnog i izvršnog rešenja Opštinskog suda u Čačku P 263/04 od 14.04.2004. godine obustavljen iz razloga što je izvršenje prema ovoj izvršnoj ispravi, kojom je utvrđeno smetanje državine tužioca od strane tuženog, bilo nesprovodivo, s obzirom na to da taksativno navedeni radovi i isprave nisu bile u skladu sa odobrenim projektom, pošto je tužilac ventilacione cevi postavio mimo projekta, budući da prosor u koji je tužilac postavio ventilacione cevi zapravo i nije bio ventilacioni kanal, već podijum za izlaganje robe koji se nalazi duž poslovnog prostora koji je vlasništvo sina tuženog. U prilog zaključku o nepostojanju urzočno - posledične veze između radnje tuženog i štete koju tužilac potražuje po oceni nižestepenih sudova je i činjenica da ventilacija koju je tuženi uklonio nije bila predviđena projektom, već ju je tužilac postavio na sopstvenu inicijativu, kao i da je pravnosnažnim presudama Opštinskog suda u Čačku P 1019/06 od 17.10.2007. godine i Osnovnog suda u Čačku P 124/10 od 22.02.2017. godine utvrđeno da tužilac nema pravo službenosti provođenja bilo kakvih ventilacionih instalacija kroz prostor – lokal, čiji je vlasnik sin tuženog. Osim toga, po oceni nižestepenih sudova tužilac je mogao drugačije da reši pitanje ventilacije u svom poslovnom prostoru da bi nastavio sa radom restorana, a ne mimo odobrenog projekta, kao i da tužilac nije dokazao ni visinu štete, budući da nisu otklonjene primedbe tužene strane date na nalaze i mišljenje komisije sudskih veštaka ekonomsko – finansijske struje Ekonomskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca.

Elementi koji formiraju odgovornost nekog lica za pričinjenu štetu sadržani su u odredbama člana 155. i 158. Zakona o obligacionim odnosima. To su postojanje štete na strani oštećenog, nedopuštena – protivpravna radnja ili propuštanje na strani štetnika i uzročno – posledična veza između protivpravne radnje ili propuštanja i nastale štete. Kod utvrđivanja uzročno- posledične veze između nastale štete i radnje štetnika ne može se smatrati adekvatnim svaki uzrok štete, već samo onaj događaj koji ima naročiti značaj, naročiti intezitet pri nastupanju štete. Uzročna veza postoji samo između onog događaja, koji po redovnom toku stvari i iskustva svakodnevnog života ima za posledicu određenu štetu. Ne može se smatrati da je svaki događaj prouzrokovao štetu, makar i da postoji činjenica da je posredno uslovio nastanak štete.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da ne postoji osnov odgovornosti tuženog za predmetnu štetu, jer kada se ima u vidu utvrđeno činjenično stanje i navedene odredbe Zakona o obligacionim odnosima, sledi da tužilac nije dokazao postojanje uzročno - posledične veze između štete koju potražuje i radnji koje je preduzeo tuženi, a za koje je utvrđeno da predstavljaju smetanje državine, na koji način je otklonjena pretpostavka protivpravnosti u činjenju tuženog. Naime, opšta karakteristika sporova radi smetanja državine je u tome što sud ne raspravlja pravna pitanja nego samo faktička. Rasprava po državinskoj tužbi ograničava se samo na pretresanje i dokazivanje činjenice poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja, pri čemu je bez uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca, shodno članu 78. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih osnova. Za razliku od opšteg parničnog postupka, u postupku u sporovima zbog smetanja državine primenjuju se i posebna pravila, a i izvršenje odluke donete u ovoj vrsti spora podleže posebnim pravilima, pa zato nije dovoljno da je utvrđeno smetanje državine, već i to da li te radnje imaju obeležja protivpravnosti. Činjenica je da je utvrđeno da je tuženi uklonio ventilacione cevi koje je tužilac postavio u poslovnom prostoru koji je vlasništvo sina tuženog, zbog čega je tužilac protiv tuženog podneo tužbu zbog smetanja državine Opštinskom sudu u Čačku, koji je pravnosnažnim rešenjem P 263/04 od 14.04.2004. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca, međutim, radnje tuženog za koje je utvrđeno da predstavljaju smetanje državine nisu imala obeležja protivpravnosti, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, jer takav zaključak nižestepenih sudova proizlazi iz utvrđenog činjeničnog stanja. Ovo, jer su ventilacione cevi, koje je uklonio tuženi postavljene u poslovnom prostoru koji je vlasništvo sina tuženog, mimo projekta, na insistiranje samog tužioca, iako ga je GG (vlasnik firme koju je tužilac angažovao radi izrade projekta i izvođenja radova na ventilaciji u njegovom poslovnom prostoru) upozorio na to da se na taj način odstupa od projekta i da se ulazi u prostor koji je vlasništvo trećeg lica. Tužilac je prema projektu trebalo da postavi ventilacine cevi u svom poslovnom prostoru, ispod plafona, a ne podom poslovnog prostora koji je vlasništvo sina tuženog. Stim u vezi, odnosno da ne postoji uzročno - posledična veza između radnji tuženog i štete koju tužilac potražuje je i činjenica da je tužilac podneo predlog za izvršenje na osnovu napred navedenog pravnosnažnog rešenja Opštinskog suda u Čačku P 263/04 od 14.04.2004. godine, da je Opštinski sud u Čačku rešenjem I 4066/04 od 08.09.2004. godine odredio predloženo izvršenje, ali da je isti sud rešenjem I 2643/2006 od 29.02.2008. godine obustavio postupak izvršenja i ukinuo sve sprovedene radnje, kao i da je rešenjem istog suda Ipv (I) 12/08 od 30.06.2008. godine odbijen, kao neosnovan prigovor tužioca, jer izvršenje pravnosnažnog i izvršnog rešenja o smetanju državine nije bilo moguće sprovesti, s obzirom na to da izvršna isprava nije podobna za izvršenje odnosno da taksativno navedeni radovi u izvršnoj ispravi nisu bili u skladu sa odobrenim projektima, što je bilo predviđeno kao kumulativan uslov u postupku izvršenja. Uostalom, da tužilac nema pravo da postavi ventilacione cevi duž poslovnog prostora koji je vlasništvo sina tuženog proizlazi iz pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Čačku P 1019/06 od 17.10.2007. godine i Osnovnog suda u Čačku P 124/10 od 22.02.2017. godine, a što sve ide u prilog zaključku da ne postoji uzročno - posledična veza između štete koju tužilac potražuje i radnji koje je preduzeo tuženi, a za koje je utvrđeno da predstavljaju smetanje državine.

Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilac nije dokazao činjenicu da je prestanak rada njegovog restorana u vezi sa radnjama koje je preduzeo tuženi, a za koje je utvrđeno da predstavljaju smetanje državine i pravilno su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ostali navodi revizije tužioca se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, a što upućuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega ovi navodi revizije nisu posebno razmatrani, budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, s obzirom da ova procesna radnja nije bila potrebna za vođenje parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je na osnovu člana 165.stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković