U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3271/2024 od 26.03.2025. godine, u sednici održanoj 09.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3271/2024 od 26.03.2025. godine u preinačujućem delu, tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Novom Sadu P 158/2024 od 06.09.2024. godine u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke, te ODBIJA zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

U preostalom delu, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3271/2024 od 26.03.2025. godine ODBIJA SE, kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tužilja da tuženom, na ime troškova revizijskog postupka, isplati 90.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 158/2024 od 06.09.2024. godine, obavezan je tuženi da tužilji isplati 865.185,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i da joj naknadi parnične troškove od 160.198,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stavovi 1, 2. i 4. izreke). Preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 17.435.208,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, tužbeni zahtev je odbijen (stav 3. izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3271/2024 od 26.03.2025. godine, žalba tužilje je usvojena, žalba tuženog odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u odbijajućem delu i delu odluke o troškovima postupka, tako što je tužbeni zahtev u celosti usvojen i obavezan tuženi da tužilji pored dosuđenog iznosa prvostepenom presudom od 865.185,00 dinara isplati i iznos od 16.570.023,12 dinara (pogrešno označeno 16.750.023,12 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od 06.09.2024. godine do isplate, dosuđeni iznos parničnih troškova povišen je na 736.720,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a u usvajajućem delu prvostepena presuda je potvrđena. Tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka od 285.000,00 dinara. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana u delu kojim je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i usvojio postavljeni tužbeni zahtev u celosti. U preostalom delu, kojim je prvostepena presuda potvrđena, revizija je neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne konkretizuju relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka koje bi mogle uticati na zakonitost i pravilnost presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je nasledila sporne parcele od pokojne BB, koja je umrla u toku ove parnice ...2022. godine. Parcele su nastale 2018. godine deobom parcele broj .., poljoprivredno zemljište površine 6591 m2 u KO Novi Sad IV, koja je od vremena donošenja planskog akta tužene lokalne samouprave 2007. godine predviđena delom za površinu javne namene – regulaciju ulice, a delom za porodično stanovanje. Formirana parcela broj .. površine 125 m2, u celosti je namenjena za ulicu, koja se nalazi u Mesnoj zajednici Sajlovo u Novom Sadu, opremljena je komunalnom infrastrukturom i faktički je privedena planiranoj nameni. Parcela broj .. površine 6469 m2 u delu od 2394 m2 planirana je za javnu površinu, u preostalom delu od 4075 m2 planirana je za porodično stanovanje, a u prirodi ova parcela se koristi kao poljoprivredno zemljište. Nema podataka da su pravni prethodnik tužilje, odnosno tužilja, pokušale da bez uspeha prodaju parcelu broj .., niti da su zahtevale izdavanje dozvola za gradnju. Tržišna vrednost zemljišta je 6.921,48/1m2, što za površinu parcele broj .. predstavlja 865.185,00 dinara, a za površinu od 2394 m2 parcele .. – 16.570.023,12 dinara.

Prvostepeni sud presudu o delimičnoj osnovanosti tužbenog zahteva zasniva na odredbama člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 58. Ustava Republike Srbije, članova 3, 4. i 8. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, člana 10. Zakona o javnoj svojini, člana 20. Zakona o eksproprijaciji, članova 85. i 88. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i člana 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Po stanovištu tog suda, pravo na spornu naknadu ne zastareva, pošto predstavlja novčani ekvivalent vezan za zaštitu prava svojine. Za parcelu broj .., koja je po činjeničnom utvrđenju u celosti faktički privedena planiranoj nameni za javnu površinu, tužilji pripada tržišna naknada. Međutim, za parcelu broj .., koja se koristi kao poljoprivredno zemljište, ne pripada novčana naknada, bez obzira na činjenicu što je delom od 2394 m2 planirana za javnu saobraćajnu površinu. Bez obzira na činjenicu što je u skladu sa zakonom nakon donošenja planskog akta ova parcela građevinsko zemljište, tužilja nije pružila dokaze da nema uslove da parcelu i dalje u punom potencijalu koristi za poljoprivrednu proizvodnju, kako je to predviđeno članom 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Pored toga, po oceni tog suda, na preostaloj površini parcele od 4075 m2 koja je planirana za porodično stanovanje, tužilja ima više nego dovoljno mesta za izgradnju objekata.

Po oceni drugostepenog suda, prvostepeni sud je pravilno pošao od merodavnog materijalnopravnog okvira, pravilno je odlučio o osnovanosti postavljenog tužbenog zahteva u odnosu na parcelu broj .. koja je faktički privedena planiranoj nameni, ali ne i u odnosu na parcelu broj .. . Po oceni tog suda, činjenica da je površina od 2394 m2 u dužem vremenskom periodu planirana za javnu namenu, a nije privedena toj nameni, ima za posledicu nesigurnost tužilje šta će biti sa njenom imovinom, što vodi zaključku da je tužilja ograničena u pravu na mirno uživanje imovine. Tačno je da usvajanje određenog planskog dokumenta ne znači da će nužno doći do realizacije tog plana, pošto je on samo uslov za utvrđivanje javnog interesa o kome odluku donosi Vlada pre postupka eksproprijacije, ali donošenje planske regulative ne može ostati bez određenih posledica. Postojeća neizvesnost dovodi do produženog narušavanja i neprimereno dugog odlaganja uspostavljanja pravnične ravnoteže između zaštite imovinskih prava i zahteva opšteg interesa.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev u odnosu na parcelu broj .., ali je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio deo tužbenog zahteva koji se odnosi na parcelu broj .. .

Tužilji u skladu sa garantovanim pravom na imovinu po članu 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i članu 58. Ustava Republike Srbije pripada novčana naknada u visini tržišne vrednosti nepokretnosti koja je privedena planiranoj javnoj nameni, faktički se koristi od strane neograničenog broja trećih lica i ne postoji mogućnost vraćanja u pređašnje stanje.

Međutim, prvostepeni sud je u skladu sa dokaznom aktivnošću tužilje razjasnio da postojanje planskog akta donetog 2007. godine ni na koji način nije ograničavao pravnog prethodnika tužilje, odnosno tužilju u korišćenju i raspolaganju parcelom broj .. površine 6469m2, koja je kao takva formirana 2018. godine, a čiji je manji deo planiran za javnu namenu i faktički nije priveden toj nameni. Parcela se sve vreme koristi kao poljoprivredno zemljište. Povreda prava na imovinu mora biti potkrepljena činjenicama u svakom konkretnom slučaju, pa suprotno stanovištu drugostepenog suda mogućnosti vezane za korišćenje i raspolaganje nepokretnosti iznete u razlozima pobijane presude - odsustvo ekonomske opravdanosti podizanja višegodišnjih zasada, odsustvo interesa potencijalnih kupaca za kupovinu, ne vode bezuslovno pravu tužilje na isplatu tržišne naknade za nepokretnost. Prema odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o poljoprivrednom zemljištu, na kojima je prvostepeni sud zasnovao odluku, pravo države i jedinice lokalne samouprave da planskim aktima vrše urbanističko planiranje, naročito u većim gradovima kao što je Novi Sad, predviđeno je u javnom interesu. U konkretnom slučaju, ovakva aktivnost lokalne samouprave nije dovela do ograničenja prava svojine tužilje, pa je iz navedenog razloga pobijana presuda preinačena, a prvostepena presuda u odbijajućem delu potvrđena.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 154. i 163. stavovi 1. – 4. ZPP, tuženom su priznati kao opravdani troškovi revizijskog postupka od 90.000,00 dinara, na ime nagrade za sastav revizije.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbi članova 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković