Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 103/25 od 20.05.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovog branioca i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 703/24 od 19.11.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ilija Vlašković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog navodi da su pravnosnažne presude zasnovane na nezakonitom dokazu – nalazu i mišljenju veštaka saobraćajno tehničke struke koji je zasnovan na izveštaju PU Kragujevac ITD 129053 od 13.06.2023. godine, koji nije izveden kao dokaz na glavnom pretresu, pa nije mogao biti korišćen od strane veštaka prilikom izrade nalaza i mišljenja, s obzirom da izjave učesnika sadržane u izveštaju, nisu pribavljenje u skladu sa odredbama ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, s obzirom da nalaz i mišljenje sudskog veštaka saobraćajno tehničke struke Nikole Lukovića od 05.10.2023. godine, ni sam po sebi, a ni po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz spisa predmeta proizlazi da je javni tužilac naredbom OJT u Kragujevcu Ktr 3378/23 odredio saobraćajno tehničko veštačenje radi utvrđivanja toka i mehanizma nastanka predmetne saobraćajne nezgode, te je za veštaka određen dipl. ing. saobraćaja Nikola Luković, u skladu sa odredbom člana 113., 114. stav 1. i 2. i 117. ZKP. Po navedenoj naredbi je postupljeno, sudu je dostavljen nalaz i mišljenje veštaka Nikole Lukovića od 05.10.2023. godine, u kom je imenovani veštak dao odgovore na tražena pitanja i svoje mišljenje o uzročno posledičnoj vezi ponašanja okrivljenog u odnosu na nastupelu posledicu u događaju koji je predmet izvršenja krivičnog dela.

Iz sadržine samog nalaza i mišljenja, proizilazi da je saobraćajno tehničko veštačenje predmetne saobraćajne nezgode obavljeno na osnovu naredbe suda, od strane veštaka koji je ovlašćen za davanje nalaza i mišljenja i na osnovu dokumentacije koja mu je bila dostupna, u čijem sastavu je i izveštaj PU Kragujevac ITD 129053 od 13.06.2023. godine, na koji ukazuje branilac, a koja celokupna dokumentacija, je po oceni ovog suda mogla biti korišćena prilikom izrade nalaza i mišljenja veštaka u cilju obavljanja zadatka veštačenja. Ovo stoga, što je predmetni izveštaj, deo spisa predmeta - fotodokumentacije, i kao takav ima procesnopravnu vrednost za potrebe izrade nalaza i mišljenja, pa je u isti moguće izvršiti uvid. Ovo posebno što iz nalaza proizilazi da su sporne izjave okrivljenog i oštećenog, sadržane u izveštaju, vezano za predmetni dogaćaj, korišćene u delu koji se odnosi na podatke formalne prirode, bez upuštanja u pravna pitanja, odnosno davanja pravne ocene radnji okrivljenog od strane veštaka. Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da ovako sprovedeno veštačenje, koje je u svemu obavljeno prema pravilima struke, predstavlja dokaz koji se zasniva na Zakoniku o krivičnom postupku, a pobijane presude, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Osporavajući zakonitost navedene dokazne radnje, branilac ostalim navodima zahteva osporava dokaznu snagu samog veštačenja navodeći da iz istog nije moguće utvrditi nijednu činjenicu bitnu za konkretan događaj, posebno ističući da je prilikom izrade nalaza mišljenja korišćen video snimak lošeg kvaliteta, što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP, u čiju ocenu se ovaj sud nije upuštao, s obzirom da navedena povreda zakona, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije razlog zbog kojeg okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković