Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP jer obrazloženje presude nema jasne razloge o odlučnim činjenicama, a dati razlozi su protivrečni stanju u spisima predmeta i izvedenim dokazima, izreka presude je protivrečna sama sebi odnosno razlozi su protivrečni izreci.

Pored navedenog zahtevom se osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza data od strane suda navodima da ni jedan od izvedenih dokaza ne ukazuje na to da se telefonski razgovor dogodio, a onda ni kakva je sadržina samog razgovora te da li bi i eventualno upućene reči mogle da se smatraju ugrožavanjem sigurnosti nekog lica. Naime, nije utvrđeno da predmet izvršenja krivičnog dela telefon Samsung J3 2017 i sim kartica uopšte postoje ili su postojali, kao što nije utvrđeno na koga je registrovan broj telefona. Prema stavu branioca odluka suda je doneta bez i jednog dokaza kojim bi se utvrdila radnja izvršenja krivičnog dela, a osim samog iskaza oštećene, te vrlo kompromitujućeg saslušanja svedoka, izostali su svi dokazi koji bi jasno mogli da utvrde samu radnju krivičnog dela.

Branilac okrivljenog navodi i da sud nije primenio odredbu člana 16. ZKP u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje krivičnog postupka, kao i da su povređenje odredbe člana 332. stav 1. tačka 2), 500 stav 1. tačka 2) i 82. ZKP, na koji način se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 332. stav 1. tačka 2), 500 stav 1. tačka 2), 16. i 82. ZKP.

Imajući u vidu da se nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka tačka 2) i 3) u vezi člana 332. stav 1. tačka 2), 500 stav 1. tačka 2), 16. i 82. ZKP, te pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Bzenića, u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, u podnetom zahtevu se navodi i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10), stav 2. tačka 1) ZKP-a, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoje navedene povrede zakona, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i 484. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Bzenića odbacio.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković