Presudom Višeg suda u Pirotu Kž1 br.2/25 od 11.03.2025. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA, advokata Todora Krstića u delu odluke o troškovima krivičnog postupka i u ovom delu je presuda Osnovnog suda u Pirotu 1K br. 34/24 od 15.11.2024. godine ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i presuda Osnovnog suda u Pirotu 1K.br.. 34/24 od 15.11.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac , advokat Todor Krstić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku i člana 439. stav 1. tačka 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, kao i da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP jer je izrekom osuđujuće presude učinjeno prekoračenje optužbe. Ova povreda je po navodima branioca učinjena tako što iako je u optužnom aktu stajalo da je okrivljeni „bio svestan zabranjenosti i protivpravnosti tog dela i hteo njegovo izvršenje“, u izreci pobijane presude stoji da je okrivljeni „u stanju uračunljivosti sa umišljajem...svestan da na takav način može prouzrokovati teške telesne povrede kod oštećenog....pri čemu je bio svestan protivpravnosti i zabranjenosti svog dela“, te je prvostepeni sud u izreci prvostepene presude izostavio iz optužbe „i hteo njegovo izvršenje“, na koji način je po navodima branioca učinjeno prekoračenje optužbe.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti isticani i u žalbi na prvostepenu presudu i kao takvi već bili predmet ocene drugostepenog suda o čemu je drugostepeni sud na strani 2. pasus 8 i strani 3. pasus 1. obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge, to iznete razloge ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac dalje u podnetom zahtevu zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, koje predstavljaju zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim ovako numerisane povrede branilac u podnetom zahtevu ne obrazlaže.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji s obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, pa je shodno tome Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovim delovima nema propisan sadržaj.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković