Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 160/25 od 05.06.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Vladana Mančića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Vladana Mančića, advokat Dejan Dobrosavljević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude u pogledu pravne kvalifikacija i krivične sankcije.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 74. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 74. ZKP, navodima da je pod tačkom 2. ovog člana propisano da okrivljeni mora imati branioca ako se krivični postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja postupka, a predmetni postupak se odvijao bez prisustva branioca. Ovo, imajući u vidu činjenicu da je advokat koji je branio okrivljenog dobio zabranu bavljenja advokaturom i izbrisan iz advokatske komore, na koji način je povređeno pravo na odbranu okrivljenog u krivičnom postupku. S tim u vezi branilac okrivljenog citira i odredbe člana 73. ZKP da branilac okrivljenog može biti isključivo advokat.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 74. ZKP predviđena je obavezna odbrana okrivljenog u krivičnom postupku, odnosno propisano je devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca. Dakle, povreda zakona iz člana 74.ZKP postoji ako okrivljeni u jednoj od devet propisanih procesnih situacija u kojima je predviđena obavezna odbrana nije imao branioca. Povreda zakona iz člana 74. tačka 2) ZKP, na koju se branilac okrivljenog poziva, postoji ako se vodi postupak protiv okrivljenog zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Iz spisa predmeta i to zapisnika o saslušanju okrivljenog Vladana Mančića, sastavljenog pred javnim tužiocem VJT u Zaječaru Kt 16/23 Kti 11/23 dana 18.03.2023. godine, jasno proizlazi da je navedenog dana saslušanju okrivljenog Vladana Mančića prisustvovala advokat Nataša Tošić Sremac iz ..., koja je ovlašćena pisanim punomoćjem od strane okrivljenog dana 18.03.2023.godine, da ga u brani u predmetu Kt 16/23 koji se vodio pred Višim javnim tužilaštvom u Zaječaru i pred Višim sudom u Zaječaru, sve do pravnosnažnog okončanja postupka. Nakon toga navedena advokatica je zastupala okrivljenog Vladana Mančića sve do 04.08.2024. godine, kada je podneskom obavestila Viši sud u Zaječaru da otkazuje punomoćje u predmetu K 24/23, a okrivljeni Vladan Mančić je punomoćjem od 04.09.2024. godine ovlastio drugog advokata - Anu Jovanović iz ... da ga zastupa u predmetu K 24/23, a koja advokatica je bila prisutna na poslednjem glavnom pretresu i prilikom davanja završnih reči.

Samim tim, neosnovani su navodi branioca okrivljenog da je povređeno pravo na odbranu okrivljenog iz člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP jer je okrivljeni imao izabranog branioca tokom celog krivičnog postupka, po punomoćju koje se nalazi u spisima predmeta, odnosno imao je odbranu, pri čemu podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti nisu pruženi dokazi za suprotno, zbog čega se u konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog suda, ne može raditi o povredi zakona iz člana 74. ZKP vezano za obaveznu odbranu okrivljenog u krivičnom postupku kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog u podnetom zahtevu.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Međutim, ukazujući na ovu povredu krivičnog zakona, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama povređen zakon jer je okrivljeni oglašen krivim da je opojnu drogu kokain i kanabis držao radi dalje prodaje, te da su nižestepeni sudovi pogrešno utvrdili činjenično stanje jer je okrivljeni osuđen za radnje koje nije mogao da ostvari. S tim u vezi branilac opširno analizira koje su to radnje koje predstavljaju držanje radi prodaje opojne droge, te da nijedna radnja okrivljenog ne može predstavljati ovakvu radnju i da kod okrivljenog nije pronađena veća količina droge, niti postoje neposredni dokazi za ovo krivično delo, već je sud izveo ovakve zaključke pogršenim tumačenjem odbrane okrivljenog i drugih izvedenih dokaza.

Kako je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno – povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljeni razlog za podnošenje zahteva – na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), a zbog koje povrede, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u tom delu odbacio kao nedozvoljen. Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković