Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Ljubica Silić, „zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i povrede krivičnog zakona“, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili mu izreći blažu krivičnu sankciju ili ukine pobijane presude ili samo presudu donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Ljubica Silić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi „zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i povrede krivičnog zakona“ s tim, da isticanjem da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbu člana 55a KZ proizilazi da u zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok navodima da je izveštaj iz kaznene evidencije nezakonit dokaz ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koju u zahtevu i sama označava.

Prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju, nije mogla biti primenjena odredba člana 55a KZ obzirom da su navodi izveštaja iz kaznene evidencije, prema kojoj je okrivljeni AA ranije dva puta osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje jedne godine, netačni, jer je u izveštaju iz kaznene evidencije, umesto navoda da je presudom Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudske jedinice u Sopotu K 149/15 od 16.03.2016. godine okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz član 246a stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, pogrešno navedeno da se radi o presudi Drugog osnovnog suda u Beogradu K 149/15 od 16.03.2016. godine.

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinice u Sopotu K 149/15 od 16.03.2016. godine, koja je u pogledu naziva suda koju je doneo, pogrešno označena u izveštaju iz kaznene evidencije, okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz član 246a stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci, te mu je opozvana uslovna osuda izrečena presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1070/12 od 05.12.2012. godine i uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koja će se izvršiti tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje.

Predmetna presuda Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinice u Sopotu K 149/15 od 16.03.2016. godine je, prema navodima zahteva, nezakonita jer je sud nakon isteka jedne godine od vremena proveravanja, opozvao uslovnu osudu izrečenu presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1070/12 od 05.12.2012. godine, pa se samim tim ne može smatrati da je ovom presudom okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje godinu dana, već samo na kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci. Shodno tome, okrivljeni je, prema navodima zahteva, osuđen samo jednom na kaznu zatvora u trajanju od najmanje jedne godine i to presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 6035/11 od 14.08.2014. godine, zbog čega, u konkretnom slučaju, prema mišljenju branioca, nije mogla biti primenjena odredba iz člana 55a KZ koja se odnosi na višestruki povrat, a samim tim je i krivična sankcija izrečena u previsokom trajanju, jer je zbog nezakonitog dokaza sud uzeo u obzir samo otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog i pogrešno primenio odredbu člana 54. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ljubice Silić, kojima ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a KZ, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti navodi neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to ovaj sud, prihvata kao dovoljne razloge iz obrazloženja presude drugostepenog suda na strani 4 u poslednjem stavu i strani 5 u stavu prvom, da su, u konkretnom slučaju, prilikom odmeravanja kazne okrivljenom bila ispunjena oba kumulativno propisana uslova iz člana 55a KZ za primenu odredbe o višestrukom povratu, te da nije od uticaja što je presudom Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinice u Sopotu K 149/15 od 16.03.2016. godine najpre odmerena kazna za krivično delo iz člana 246a stav 1 KZ, za koje se vodio postupak, a potom i opozvana uslovna osuda izrečena presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1070/12 od 5.12.2012. godine te osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Stoga Vrhovni sud na navedene razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP, propisano je da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2).

U konkretnom slučaju, izveštaj iz kaznene evidencije za okrivljenog AA predstavlja ispravu koja je u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP, podobna da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku, dok pitanje tačnosti podataka iz kaznene evidnecije, koju branilac u zahtevu osporava, predstavlja činjenično pitanje.

Po oceni ovog suda, izveštaj iz kaznene evidencije koji je pribavljen od nadležnog organa za vođenje kaznene evidencije i izveden u toku dokaznog postupka u svemu u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, ni po formi niti prema načinu pribavljanja, ne predstavlja nezakonit dokaz, zbog čega su, navodi zahteva branioca okrivljenog AA i u ovom delu ocenjeni kao neosnovani, dok ostali navodi u vezi sa ovim dokazom, kojima branilac suštinski osporava njegovu dokaznu vrednost, nisu razmatrani, jer shodno članu 485. stav 4. ZKP, povreda zakona iz člana 440. ZKP, i povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, na koju branilac ukazuje navodima da sud okrivljenom nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja u smislu člana 54 KZ, ne predstavljaju dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković