Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 – PO3 15/25 od 10.06.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Hajdarević Sabahudina i presuda Višeg suda u Beogradu K – PO3 broj 15/24 od 10.12.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Hajdarević Sabahudin, zbog povrede zakona shodno članu 485. stav 2. u vezi stava 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati Višem sudu u Beogradu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je nižestepenim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, s obzirom da je prvostepeni sud prekoračio optužbu u kojoj je kao oštećeno lice navedeno lice kome su upućene sporne fotografije-VV, dok je u izreci prvostepene presude kao oštećena označena maloletna BB, koja se nalazi na fotografiji, te kako se radi o dva različita lica to je prvostepeni sud promenio odlučnu činjenicu – identitet oštećene, što je po navodima branioca, bitan deo činjeničnog opisa krivičnog dela, to je na ovaj način učinjena istaknuta povreda zakona.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti su, po oceni Vrhovnog suda, neosnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje predmet optužbe, sadržano u podnesenoj i na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici – privatnoj tužbi.

Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe podrazumevalo bi izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenog, kojom se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je dispozitivom optužnog akta okrivljenom stavljeno na teret krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 2. i stav 4. Krivičnog zakonika (KZ) gde su kao oštećena lica navedene za stav 2. oštećena BB, a za stav 4. oštećena maloletna VV, dok je izrekom prvostepene presude okrivljeni oglašen krivim za krivično delo iz člana 185. stav 4. Krivičnog zakonika učinjeno prema oštećenoj maloletnoj BB, dok je u stavu 2. iste presude oslobođen za krivično delo iz člana 185. stav 2. Krivičnog zakonika u odnosu na oštećenu maloletnu BB, jer je sud našao da nije dokazano da je okrivljeni iskoristio maloletnu oštećenu BB za proizvodnju audiovizuelnog predmeta pornografske sadržine.

Imajući u vidu da je od početka krivičnog postupka maloletna BB označena kao oštećeno lice, da se ceo postupak vodio za krivično delo iz člana 185. stav 4. Krivičnog zakona, da je okrivljeni iznosio odbranu za krivično delo iz člana 185. stav 2. i stav 4. KZ, to po nalaženju Vrhovnog suda na ovaj način sud nije prekoračio optužbu, tim pre što se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice, na krivično delo za koje je vođen postupak od početka, da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datim u dispozitivu optužnog akta, pa samim tim nije povređen ni subjektivni ni objektivni identitet optužbe i presude, niti je okrivljeni doveden u nepovoljniji krivično procesni položaj. Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, odnosno granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužni akt zasniva, iz kog proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 185. stav 4. KZ, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je na ovaj način učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona, sa obrazloženjem da opis radnje izvršenja krivičnog dela u izreci osuđujuće presude ne sadrži bitne elemente krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 4. Krivičnog zakonika, s obzirom da u izreci presude nema opisa porno slike, shodno članu 185. stav 6. KZ, što predstavlja bitan element ovog krivičnog dela, kojim navodima suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Po navodima branioca, slika koja je predmet krivičnog postupka ne ispunjava ni jedan od dva alternativno postavljena uslova da bi se smatrala pornografskom, jer ne prikazuje stvarni ili simulirani seksualni odnos niti pokazuje polni organ, pa shodno tome nema ni elemenata ovog krivičnog dela.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog suda ovakvi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, propisano u članu 185. KZ, u stavu 4. propisuje da ko pribavlja za sebe ili drugog, poseduje, prodaje, prikazuje, javno izlaže ili elektronski na drugi način čine dostupnim slike, audio vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni AA „..u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i da je ono zabranjeno, pri čemu je hteo njegovo izvršenje, elektronski učinio dostupnim maloletnoj VV sliku pornografske sadržine nastalu iskorišćavanjem oštećene maloletne BB, na taj način što joj je ... poslao snimak ekrana na kojem se vidi naga maloletna BB...“.

Po oceni ovog suda, činjenični opis radnje izvršenja dat u izreci prvostespene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonsko obeležje ovog krivičnog dela iz člana 185. stav 4. KZ, a navodi branioca u pogledu činjenice da presuda nema opisanu sliku u smislu člana 185. stav 6. KZ, su isticani i u žalbi na prvostepenu presudu, o kojima se izjašnjavao drugostepeni sud na strani tri, pasus četiri i strani četiri pasus jedan obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge koje i Vrhovni sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 439. tačka 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je u smislu odredbe člana 491. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                      Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković