USLOVNU OSUDU

Tako što mu utvrđuje jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 10 (deset meseci) i istovremeno određuje da istu neće izdržati ukoliko u roku od 5 (pet) godina, po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo, dok u preostalom delu pravnosnažne presude ostaju neizmenjene.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA –advokata Marka Tomovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.84/24 od 16.12.2024. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 br.27/25 od 03.03.2025. godine se odbija u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 10) i stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.84/24 od 16.12.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja tri krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 4) i 5) KZ, dva krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 5) KZ, za koja krivična dela su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po četiri meseca i krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ, za koje krivično delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, pa mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i deset meseci i istovremeno određeno da se ista neće izdržati ukoliko u roku od pet godina, po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka i da oštećenom BB na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 410.400,00 dinara. Oštećeni su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima iz člana 89a KZ.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br.27/25 od 03.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Gornjem Milanovcu i branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.84/24 od 16.12.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA –advokat Marko Tomović zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 10) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je delimično osnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, dok je u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 10) i stav 2. tačka 1) ZKP neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja tri krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 4) i 5) KZ i dva krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 5) KZ odnosno za više alternativno propisanih radnji izvršenja iz člana 138a stav 1. KZ. Na ovaj način učinjena je povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP jer je u konkretnom slučaju okrivljeni svojim radnjama ostvario više oblika izvršenja krivičnog dela iz člana 138a stav 1. KZ i u tom slučaju se radi o jednom krivičnom delu čiju pravnu ocenu treba izvršiti prema dominantnom obliku izvršenja, dok postojanje drugih oblika izvršenja može predstavljati otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju pravilno je pravnosnažnim presudama okrivljeni oglašen krivim za pet krivičnih dela proganjanje iz člana 138a stav 1. KZ u sticaju, jer su dela izvršena prema 5 različitih pasivnih subjekata zbog čega se ne može raditi o jednom krivičnom delu. Međutim, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u odnosu na tri krivična dela opisana pod tačkom 1, 2 i 3 izreke prvostepene presude, jer su utvrđene radnje izvršenja navedenih dela pogrešno pravno ocenjene kao tri krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 4) i 5) KZ.

Naime, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br. 84/24 od 16.12.2024. godine utvrđeno je da je okrivljeni AA u toku 2018. do 30.11.2019. godine učestalo, a od 01.12.2019. godine do početka marta meseca 2020. godine uporno vršio više radnji opisanih u članu 138a stav 1. KZ i to:

-u krivičnom delu opisanom pod tačkom 1 izreke presude pretio napadom na život i telo oštećenog VV, kao i njemu bliskih lica i preduzimao radnje na način kojim može osetno da ugrozi lični život oštećenog... tako što ga je uporno vređao govoreći mu da su njegovi ukućani i on „lopovi i klošari“, psovao mu majku, izgovarajući kletvu „rak vas pojeo“, da bi se u više navrata u prisustvu oštećenog i njegove maloletne dece skidao go, pokazujući polni organ, pretio oštećenom da će da ga ubije, nakon čega je na seoskom putu iznenada prišao do oštećenog, koji je upravljao vozilom i oštetio mu vozilo tako što je polomio krilo od vozila, govoreći da mu daju dizalicu, kada je izgovorio i pretnju da će da ubije oštećenog...pričinjavajući mu štetu uništavanjem žice i ograde u porodičnom domaćinstvu, a u više navrata je oštećenog i članove njegovog domaćinstva gađao kamenicama iz svog dvorišta.... izgovarajući pretnju da će da ga ubije, kojom prilikom je uperio pištolj u oštećenog za koji se ispostavilo da je plastični pištolj, ... bez kontrole puštao domaće životinje da se kreću po selu i pričinjavaju štetu, govoreći oštećenom „da će da pusti bika da ih pobije“, nakon čega je pustio vepra u dvorište oštećenog, koji je tom prilikom napao maloletnu ćerku oštećenog..., i sve navedene radnje su pravno ocenjene kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 4) i 5) KZ,

-u krivičnom delu opisanom pod tačkom 2 izreke presude pretio napadom na život i telo oštećene GG, kao i njoj bliskih lica i preduzimao radnje na način kojim može osetno da ugrozi lični život oštećene... tako što je učestalo vređao govoreći joj „da je k...“, kleo govoreći joj „rak vas pojeo“, u prisustvu oštećene i njene maloletne dece se skidao go, u kojoj situaciji je izvodio magarca na ulicu i pošto bi uočio oštećenu izgovarao bi : „k..., zarazila si mi magaraca, magarac je otac tvoje dece“, .... dolazio do porodičnog domaćinstva oštećene i svetlio im lampom u prozore, zasipao kamenicama njihove prozore, a zatim ispuštao krike imitirajući životinje – lisicu i vuka...maloletnoj ćerci oštećene u više navrata rekao da dođe kod njega u bazen da se kupa sa njim u „tangama“, a zatim bi joj izgovorio : „idi sada kući i pozdravi mamu“; nakon čega je oštećenoj uputio i pretnju : „ja samo uzmem pištolj, bap – bap i sve je gotovo“... uperio pištolj u pravcu vozila kojim je upravljala oštećena... kada je podigao pištolj u vis da bi nastavio da vređa oštećenu govoreći joj „ a ti mala idi obiđi svoju majku koja je u ludici i grebe zid“, .... uporno joj pretio govoreći „da će pucati iz pištolja na svakoga ko priđe njegovom dvorištu da proveri stanje na vodovodu“, sve vreme nastavljajući da vređa oštećenu govoreći joj da je „k...“.... preduzimao i druge slične radnje koje osetno ugrožavaju lični život oštećene i to tako što je u više navrata iz svog domaćinstva bez kontrole puštao domaće životinje koje su pričinjavale štetu oštećenoj ... da bi pustio vepra u porodično domaćinstvo oštećene, koji je napao njenu maloletnu ćerku.... vređao oštećenu govoreći joj „Dođi snajka da vidiš koliki je mom magarcu“... i sve navedene radnje su pravno ocenjene kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 4) i 5) KZ,

-u krivičnom delu opisanom pod tačkom 3 izreke presude pretio napadom na život i telo oštećenog DD, i preduzimao radnje na način na koji može osetno da ugrozi lični život oštećenog tako što je ... uznemiravao oštećenog izgovarajući uvrede učestalo govoreći „da su lopovi, k..., barabe i ništaci“, da bi nastavio i da mu preti govoreći da će mu zapaliti imanje i kuću... da će ih iseliti iz kuće... pristupio u porodično domaćinstvo oštećenog u toku noći, virio kroz prozore gde spavaju maloletne ćerke oštećenog, kao i u kupatilo, a zatim je kamenjem gađao u pravcu kuće oštećenog, sijao lampom kako bi budio ukućane... ispuštao „životinjske krike“, njištao, vrištao i imitirao životinje, a pri svakoj komunikaciji sa oštećenim pokušavao da započne konflikt, a više puta se potpuno svlačio u prisustvu oštećenog i hvatao za polni organ pokazujući isti članovima porodice oštećenog, kada je i pretio oružjem oštećenom... i sve navedene radnje su pravno ocenjene kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 4) i 5) KZ.

Krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. KZ može se izvršiti sa pet alternativno određenih radnji i glasi: „Ko u toku određenog vremenskog perioda uporno: 1) drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji, 2) protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije, 3) zloupotrebljava podatke o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi nuđenja robe ili usluga, 4) preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica, 5) preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju“.

Kada u toku određenog vremenskog perioda, okrivljeni svojim radnjama ostvari više oblika izvršenja krivičnog dela iz člana 138a stav 1. KZ, koji su propisani tačkama 1) do 5), ne postoji idealni sticaj krivičnog dela, već se radi samo o jednom krivičnom delu čiju pravnu ocenu treba izvršiti prema dominantnom obliku izvršenja, dok postojanje i drugih oblika izvršenja može predstavljati otežavajuću okolnost kod odmeravanja kazne, ako su ispunjeni uslovi iz člana 54. stav 3. KZ.

Imajući sve navedeno u vidu, Vrhovni sud je delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, te preinačio pravnosnažne presude Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.84/24 od 16.12.2024. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1 br.27/25 od 03.03.2025. godine u pogledu pravne ocene krivičnih dela opisanih pod tačkama 1, 2 i 3 izreke prvostepene presude za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, nalazeći da je u tačkama 1 i 2 izreke presude dominantni oblik izvršenja krivičnih dela to što je okrivljeni pretio napadom na život i telo oštećenih VV i GG i njima bliskih lica i krivična delo pod tačkom 1. i 2. izreke presude pravno ocenio kao dva krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 4) KZ, a pod tačkom 3. izreke prvostepene presude nalazeći da je dominantni oblik izvršenja krivičnog dela to što je okrivljeni preduzimao druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život DD, iste pravno ocenio kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 5) KZ i za navedena krivična dela ga primenom čl. 4, 42, 45. i 54. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od po četiri meseca, dok za dva krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 5) KZ, opisana pod tačkom 4. i 5. izreke presude uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od po četiri meseca, a za krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, koje su izrečene presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.84/24 od 16.12.2024. godine, pa mu na osnovu odredbi članova 60,64,65 i 66 KZ izrekao uslovnu osudu kojom je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i deset meseci i istovremeno odredio da istu neće izdržati ukoliko u roku od pet godina, po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo.

Prilikom odmeravanja kazne, Vrhovni sud je imao u vidu sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, utvrđene u redovnom postupku i nalazi da je odmerena mera upozorenja srazmerna objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela, te stepenu krivice i jačini ugrožavanja zaštitnog dobra, kao i da je izrečena krivična sankcija nužna da se njome ostvari u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija iz člana 4.KZ i svrha uslovne osude iz člana 64. KZ da se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne dovoljno uticati na okrivljenog da više ne vrši krivična dela.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP navodima da je u odnosu na delo koje je predmet optužbe nastupila zastarelost krivičnog gonjenja imajući u vidu da je u odnosu na sve radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 138a stav 1. KZ, koje su preduzete do 03.03.2019. godine nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Marka Tomovića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, izrekom prvostepene presude okrivljeni je oglašen krivim da je u toku 2018. godine do 30.11.2019. godine i od 01.12.2019. godine do početka marta 2020. godine izvršio pet krivičnh dela proganjanja iz člana 138a stav 1. KZ, iz čega proizilazi da je u konkretnom slučaju radnja proganjanja preduzimana kontinuirano u dužem periodu, pa se samim tim radi o trajnom krivičnom delu, kod koga se radnjom izvršenja smatra sve vreme dok traje protivpravno stanje i rok zastarelosti počinje teći od momenta kada prestane takvo stanje, pa kako je poslednja radnja okrivljenog preduzeta početkom marta 2020. godine, ovaj sud, imajuću u vidu da je za krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 4) i 5) KZ propisana novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do tri godine, u smislu odredbe člana 103. stav 1. tačka 5) i člana 104. stav 6. KZ, nalazi da apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa početkom marta 2026. godine.

Iz navedenog, prema nalaženju Vrhovnog suda, proizilazi da su i prvostepena presuda od 16.12.2024. godine i drugostepena presuda od 03.03.2025. godine donete pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog, pa donošenjem pobijanih presuda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP iz razloga što je povređena odredba člana 453. ZKP jer je sud nakon ukidanja prethodne prvostepene presude, izmenio činjenično stanje na štetu okrivljenog razdvajajući radnje koje je preduzimao okrivljeni pre 01.12.2019. godine, kada je važio blaži zakon po okrivljenog i nakon 01.12.2019. godine, kada je za postojanje zakonskih obeležja krivičnog dela bio neophodan elemenat upornosti, iako to nije bio osnov, deo, niti pravac pobijanja žalbe javnog tužioca, na koji način je povredio načelo zabrane preinačenja na gore. Takođe, sud je nakon ukidanja prethodne odluke, u odnosu na krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. KZ, za svako pojedinačno delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od po četiri meseca, iako su ranijom pravnosnažnom presudom okrivljenom utvrđene kazne zatvora u trajanju od po tri meseca.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Marka Tomovića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.122/20 od 16.05.2022. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja tri krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 4) i 5) KZ i dva krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 5) KZ i osuđen na kazne zatvora u trajanju od po šest meseci i krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca pa mu je sud izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci i istovremeno odredio da istu neće izdržati ukoliko u roku od pet godina po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo. Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br. 193/22 od 17.11.2022. godine, usvajanjem žalbi OJT u Gornjem Milanovcu i branioca okrivljenog, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.122/20 od 16.05.2022. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.179/22 od 19.10.2023. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja tri krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 4) i 5) KZ i dva krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 5) KZ i osuđen na kazne zatvora u trajanju od po tri meseca i krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca pa mu je sud izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i deset meseci i istovremeno odredio da istu neće izdržati ukoliko u roku od pet godina po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo. Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 18/24 od 23.02.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog i OJT u Gornjem Milanovcu, pa je presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.179/22 od 19.10.2023. godine, potvrđena. Presudom Vrhovnog suda Kzz 654/2024 od 30.05.2024. godine usvojen je kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa su ukinute pravnosnažne presude Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 179/22 od 19.10.2023. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 18/24 od 23.02.2024. godine, zbog povrede zakona iz člana 74. stav 1. tačka 1) ZKP i predmet vraćen Osnovnom sudu u Gornjem Milanovcu na ponovno odlučivanje. Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.84/24 od 16.12.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja tri krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 4) i 5) KZ, dva krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 5) KZ, za koja krivična dela je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po četiri meseca i krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ, za koje krivično delo je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, pa mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i deset meseci i istovremeno određeno da se ista neće izdržati ukoliko u roku od pet godina, po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo. Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br.27/25 od 03.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Gornjem Milanovcu i branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.84/24 od 16.12.2024. godine, potvrđena.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, postoji kada se presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji izmeni na štetu okrivljenog, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog (član 453. ZKP).

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizilazi da se presuda ne sme izmeniti na štetu optuženog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, ukoliko je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, a ne i u slučaju kada je ista izjavljena i na njegovu štetu.

Upoređivanjem najpre pravne kvalifikacije krivičnog dela, u odnosu na koje je istaknuta bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, po ranijoj i pobijanim pravnosnažnim presudama, očigledno je da je okrivljeni presudama donetim u ponovljenom postupku oglašen krivim za ista krivična dela za koje je oglašen krivim i ranijom prvostepenom presudom - zbog tri krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 4) i 5) KZ, dva krivična dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 5) KZ i krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ.

Pored navedenog, iz spisa proizilazi da je optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret da je u toku 2018. godine do početka marta 2020. godine uporno preduzimao radnje proganjanja prema različitim pasivnim subjektima za koje radnje je i presudom oglašen krivim s tim što je pravnosnažnom presudom kod opisa radnji izvršenja krivičnog dela vreme preduzimanja radnji razdvojeno na radnje koje je okrivljeni preduzimao do 30.11.2019. godine i iz opisa izreke presude izostavljena reč „upornost“ koju zakon do izmena nije propisivao, a za radnje koje je okrivljeni preduzimao u periodu od 01.12.2019. godine do početka marta 2020. godine ostavio „upornost“ kao način izvršenja radnji dela.

Po nalaženju ovoga suda, time što je sud razdvojio radnje izvršenja dela na period do 01.12.2019. godine, kada Krivični zakonik ne propisuje „upornost“ kao obavezan element krivičnog dela za koji period preduzimanja radnje je „upornost“ izostavljena iz opisa dela a imajući u vidu opisane radnje izvršenja krivičnog dela u celini, nije izmenjena presuda na štetu okrivljenog, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Takođe su neosnovani navodi branioca okrivljenog u pogledu povrede odredbe člana 453. ZKP da je sud nakon ukidanja prethodne odluke, u odnosu na krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. KZ, za svako pojedinačno delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od po četiri meseca, iako su ranijom pravnosnažnom presudom okrivljenom utvrđene kazne zatvora u trajanju od po tri meseca iz razloga što se u konkretnom slučaju tužilac svaki put žalio zbog odluke o krivičnoj sankciji

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim presudama, nije prekršena zabrana preinačenja na gore (reformatio in peius), propisana odredbom člana 453. ZKP, obzirom da u konkretnom slučaju pravnosnažne presude, u odnosu na presude donetu u ranijem postupku, nisu izmenjene na štetu okrivljenog, ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela zbog kojeg je oglašen krivim, niti u pogledu izrečene krivične sankcije.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti istaknuta je i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP iz razloga što se presude zasnivaju na nezakonitom dokazu i to na potvrdi PI Gornji Milanovac PU-643/20 od 18.08.2020. godine, po principu plodova otrovnog drveta jer se zasniva na izveštaju o postupanju PS Gornji Milanovac PU – 643/20 od 22.07.2020. godine, koji je pravnosnažno izdvojen kao nezakonit dokaz, kao i na službenoj belešci o obaveštenju primljenom od građana PS Gornji Milanovac od 10.07.2020. godine, sačinjenoj po kazivanju AA, na osnovu člana 288. ZKP, koja predstavlja nezakonit dokaz.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Marka Tomovića se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA – advokata Marka Tomovića, te su bili predmet razmatranja Višeg suda u Čačku koji je postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu Kž1 br.27/25 od 03.03.2025. godine. Viši sud u Čačku, kao drugostepeni, je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3, stavu šestom, sedmom, osmom i devetom, drugostepene presude Kž1 br.27/25 od 03.03.2025. godine izneo razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2 i 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković