Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4771/22 od 21.12.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev sadržine kao u izreci prvostepene presude i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) - ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene. Rešenjem tužene VP 8297 Pirot od 24.08.2005.godine odlučeno je da tužilji prestaje služba u VSCG bez njene saglasnosti sa danom 30.09.2005. godine, dok je u obrazloženju navedeno da je radno mesto tužilje ukinuto, te da su ispunjeni uslovi za prestanak službe. Rešenjem VP Niš od 16.09.2005.godine, odbijena je žalba tužilje izjavljena protiv rešenja od 24.08.2005. godine. Presudom Vrhovnog suda Srbije U- SCG 1474/06 od 13.11.2008. godine, uvažena je tužba tužilje i poništeno rešenje VP Niš od 16.09.2005.godine, nakon čega je novim rešenjem VP Niš od 30.03.2009. godine odbijena žalba tužilje izjavljena protiv rešenja VP 8297 Pirot od 24.08.2005. godine. Presudom VSS U-3019/09 od 11.06.2009. godine, uvažena je tužba tužilje i navedeno rešenje poništeno. Rešenjem VP 4666 Niš od 07.11.2009.godine, utvrđen je prestanak službe tužilji bez njene saglasnosti zbog ukidanja radnog mesta na koje je raspoređena, a rešenjem VP1097 Niš od 12.01.2010.godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje izjavljena protiv navedenog rešenja. Presudom Upravnog suda 21U 18019/10 od 15.03.2012. godine poništeno je rešenje VP1097 Niš od 12.01.2010.godine. Nakon toga, rešenjem tužene VP 4666 Niš od 27.02.2013.godine, utvrđeno je da je tužilji AA prestala služba u Vojsci Srbije bez njene saglasnosti na osnovu čl.129 st.1 tač.9 Zakona o Vojsci Srbije, sa danom konačnosti tog rešenja. Iz obrazloženja tog rešenja proizlazi da je tužilji prestao radni odnos iz razloga što je njeno radno mesto "..." ukinuto 29.07.2005.godine, te su ispunjeni uslovi iz člana 129.st.1.tačka 9. Zakona o VS za prestanak službe tužilji, bez njene saglasnosti, danom konačnosti rešenja. Navedeno rešenje potvrđeno je rešenjem VP br.1097 UP-2 od 20.05.2013.godine, kada je postalo konačno. Nalazom i mišljenjem sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke obračunata je zarada koju bi tužilja ostvarila u spornom periodu na radnom mestu ..., a u dopuni nalaza i mišljenja u prvoj varijanti obračunata je razlika između obračunate zarade i primanja koji je tužilja ostvarila radeći kod drugih poslodavaca bez umanjenja po osnovu isplaćene otpremnine, a u drugoj varijanti razlika u zaradi je umanjena za navedeni iznos otpremnine. Tužilja je precizirala tužbeni zahtev u skladu sa drugom varijantom dopune nalaza i mišljenja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da tužilji pripada naknada štete na ime izostalih zarada za period od 01.10.2005. godine do 20.05.2013. godine, a imajući u vidu da je rešenje o prestanku radnog odnosa tužlji postalo konačno 20.05.2013. godine.

Drugostepeni sud je je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, nalazeći da je radno mesto tužilje „...“ ukinuto zaključno sa 29.07.2005. godine, te da je otkazni razlog za prestanak službe tužilji formiran na osnovu okolnosti i činjenica koje su nastale 2005. godine, te je bez značaja činjenica da je rešenjem tužene od 27.02.2013. godine odlučeno da tužilji prestaje služba danom konačnosti rešenja. Činjenica da je postupak odlučivanja o pravu tužilje trajao dugi vremenski period, nije relevantna radi ocene prava tužilje na naknadu tražene štete, jer je potvrđena osnovanost i postojanje otkaznog razloga iz 2005. godine.

Vrhovni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje da je pobijana drugostepena odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 129 stav 1 tačka 9 Zakona o Vojsci Srbije ( "Sl. glasnik RS", br. 116/2007), propisano je da civilnom licu na službi u Vojsci Srbije prestaje služba bez njegove saglasnosti ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu, a stavom 2. je propisano da služba prestaje kad rešenje o prestanku službe postane konačno.

Imajući u vidu navedenu normu, proizlazi da civilnom licu na službi u Vojsci Srbije služba prestaje kad rešenje o prestanku službe postane konačno. Pored toga, rešenje o prestanku radnog odnosa mora biti i pravnosnažno da bi imalo pravno dejstvo. U konkretnom slučaju, nakon što je presudom Upravnog suda od 15.03.2012. godine poništeno rešenje VP1097 Niš od 12.01.2010.godine, tužena je u ponovnom postupku rešenjem od 27.02.2013. godine utvrdila da je tužilji prestala služba u Vojsci Srbije bez njene saglasnosti sa pozivom na citiranu odredbu člana 129 stav 1 tačka 9 Zakona o Vojsci Srbije ( "Sl. glasnik RS", br. 116/2007), danom konačnosti tog rešenja, a iz razloga što je njeno radno mesto "..." ukinuto 29.07.2005.godine. Navedeno rešenje tužene je postalo konačno 20.05.2013. godine.

Kod navedenog, po oceni Vrhovnog suda, u odsustvu konačnog i pravnosnažnog rešenja o prestanku radnog odnosa, tužilji je prouzorokovana šteta, jer iako je radno mesto tužilje „...“ ukinuto 29.07.2005. godine, radnopravni status tužilje konačno je rešen tek 20.05.2013. godine, kada je postalo konačno rešenje tužene od 27.02.2013. godine, kojim je odlučeno da tužilji prestaje služba u Vojsci Srbije, bez njene saglasnosti, danom konačnosti tog rešenja. Kod navedenog, budući da je tužilji služba u Vojsci Srbije konačno prestala 20.05.2013. godine, tužilji pripada naknada štete u vidu neisplaćenih zarada za period od januara 2007. godine do septembra 2013. godine, umanjena za iznose zarada ostvarenih radom kod drugih poslodavaca i za iznos isplaćene otpremnine, kao i pravo na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Vrhovni sud prihvata potpune i pravilne razloge prvostepenog suda u pogledu odluke o osnovu tužbenog zahteva i o visini tužilji pripadajućih naknada. Uz datu ocenu da je pobijanom drugostepenom odlukom, pogrešnom primenom materijalnog prava preinačena prvostepena presuda, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilja je uspela u revizijskom postupku, pa joj na osnovu članova 153. i 154. ZPP pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka i to naknada za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 49.500,00 dinara, prema važećoj AT i trošak sudskih taksi na reviziju u iznosu od 97.500,00 dinara i odluku o reviziji u iznosu od 97.500,00 dinara, prema važećoj TT, sve u ukupnom iznosu od 244.500,00 dinara.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković