Što se tiče krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ koje je stavljeno na teret okrivljenima GG, DD i ĐĐ, veće je našlo da je Viši sud u Beogradu - posebno odeljenje za organizovani kriminal nadležan da postupa i u odnosu na navedene okrivljene i navedena krivična dela s obzirom da između svih okrivljenih navedenih u tački jedan dispozitiva optužnice postoji stvarna veza i isti dokazi, kao i za dela opisana pod tačkom 3. i 4. dispozitiva optužnice, s obzirom da između istih postoji stvarna veza i isti dokazi, odnosno da postoji personalna, vremenska i prostorna povezanost i da su radnje krivičnih dela u vezi sa radnjama izvršenja koja su stavljena na teret tačkom jedan dispozitiva optužnice.

Sudija Višeg suda u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal je podnela Vrhovnom sudu predlog za rešavanje sukoba nadležnosti K-Po1 br.21/25 od 14.10.2025.godine, sa obrazloženjem da u činjeničnom opisu optužnog akta, koji je preciziran od strane javnog tužioca za organizovani kriminal, nije opisano da su okrivljeni BB, okrivljeni AA i okrivljeni VV inkriminisanim radnjama produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi sa članom 33. i 61. KZ, pribavili protivpravnu imovinsku korist koja prelazi 200.000.000 dinara, već da je radnjama izvršenja ovih okrivljenih i okrivljenih GG, DD i ĐĐ, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi sa članom 33. i 61. KZ, omogućeno da od JP „EPS“ izvođači radova u potpunosti naplate navedene radove i delimično izvedene radove, kao i materijal i opremu bez propisanih dokaznica o kvalitetu i uvećane satnice angažovanja radnih mašina, i da pri tome JP „EPS“-u bude naneta šteta u iznosu u iznosu od 319.361.800,60 dinara, a istovremeno pribavljena protivpravna imovinska korist za „Italiana Constructioni“ S.R.A ogranak iz Beograda u iznosu od 35.990.139,29 dinara, „Bauuwesen“ doo u iznosu od 101.126.555,35 dinara, okrivljenom AA u iznosu od 126.068.686,00 dinara i okrivljenom BB u iznosu od 92.853.739,00 dinara.

Na ovaj način, po stavu Višeg suda u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal, prema opisu radnji izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi sa članom 33. i 61. KZ, kao i krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi sa članom 33. i 61. KZ, koje se okrivljenima stavljaju na teret, a kojim činjeničnim opisom je sud vezan, okrivljeni nisu pribavili imovinsku korist koja prelazi 200.000.000 dinara, te se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu iz člana 2. tačka 4) u vezi člana 3. tačka 3) Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije u kojem vrednost imovinske koristi prelazi 200.000.000 dinara, a ne radi se ni o krugu lica koja vrše javnu funkciju, iz člana 3. tačka 2) Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

U predlogu je još navedeno da je sud imao u vidu u odnosu na opise krivičnih dela iz prvog stava optužnice, odnosno da se ne radi se o krivičnim delima iz člana 3. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, to i u vezi krivičnih dela pranje novca, koja se stavljaju na teret okrivljenima, u stavu dva optužnice i to okrivljenom BB i okrivljenom AA izvršenje u saizvršilaštvu produženog krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ u vezi sa članom 33. i 61. KZ a okrivljenom EE, okrivljenom II, okrivljenom ŽŽ i okrivljenom ZZ izvršenje po jednog krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. KZ, sud je našao da imovina koja je bila predmet pranja novca, a imajući u vidu opis predmetnih dela u optužnici, ne predstavlja imovinu koja potiče iz krivičnih dela iz tač. 1) do 4) člana 3. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, pa se ne radi o krivičnim delima za koja postupa Posebno odeljenje za organizovani kriminal, Višeg suda u Beogradu.

U predlogu je navedeno i da su stavom tri i četiri optužnice okrivljenima stavljena na teret krivična dela na koja se Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije ne primenjuje, to ovim predlogom nije posebno obuhvaćeno dalje razmatranje nadležnosti Višeg suda u Beogradu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva je u podnesku Ktr.br. 1068/25 od 29.10.2025. godine izneo mišljenje da je za postupanje u konkretnoj stvari nadležan Viši sud u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa obrazloženim predlogom sudije Višeg suda u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal za rešavanje sukoba nadležnosti, pa je našao:

Neosnovano je stanovište sudije izneto u predlogu za rešavanje sukoba nadležnosti Višeg suda u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal K- Po1 br.21/25 od 14.10.2025.godine da je za postupanje u predmetnoj krivičnoj stvari nadležan Viši sud u Beogradu-odeljenje za suzbijanje korupcije.

Odredbom člana 61. stav 5. KZ je propisano da ako produženo krivično delo obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, smatraće se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem učinioca.

Odredbom člana 2. tačka 4) Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije propisano je, između ostalog, da se ovaj zakon primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela protiv privrede (član 223, 223a, 224, 224a, 227, 228, 228a, 229, 230, 231, 232, 232a, 233, člana 235 stav 4, čl. 236 i 245 Krivičnog zakonika).

Odredbom člana 3. tačka 3) Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije propisano je, između ostalog, da su krivična dela za koja postupaju državni organi nadležni za suzbijanje organizovanog kriminala i terorizma krivična dela iz člana 2. tačka 4) ovog zakona ako vrednost imovinske koristi prelazi 200.000.000,00 dinara, a tačkom 5) istog člana i za krivično delo pranje novca iz člana 245. KZ ukoliko imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela tačka 1) do 4) ovog člana.

Odredbom člana 4. tačka 3) Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije propisano je da je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležno Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal.

Odredbom člana 7. stav 1) Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije propisano je da je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležan Viši sud u Beogradu kao prvostepeni za teritoriju Republike Srbije.

Imajući u vidu da je odredbom člana 61. stav 5. KZ propisano da ako produženo krivično delo obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, smatraće se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem učinioca, pa samim tim u konkretnom slučaju imajući u vidu da ukupna pribavljena imovinska korist krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi sa članom 33. i 61. KZ prevazilazi iznos od 200.000.000,00 dinara, nije od uticaja to što je optužnim aktom okrivljenima stavljeno na teret da je njihovim postupanjem pribavljena pojedinačna korist koja je manja od navedenog iznosa, pa u konkretnom slučaju ima mesta primeni odredbe članova 2. stav 1. tačka 4), 3. stav 1. tačka 3) i 7. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, odnosno da se primeni navedeni zakon i da se u konkretnom slučaju zasnuje nadležnost Višeg suda u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal.

Takođe, kako iz optužnog akta proizilazi da imovina koja je predmet krivičnog dela pranje novca iz člana 245. KZ potiče iz radnji krivičnih dela iz tačke 1) do 4), odnosno iz krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. KZ, shodno odredbi člana 3. stav 1. tačka 5) zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, predstavlja krivično delo za koje je nadležan Viši sud u Beogradu-posebno odeljenje za organizovani kriminal. Što se tiče krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ koje je stavljeno na teret okrivljenima GG, DD i ĐĐ, opisanog pod tačkom 1. dispozitiva optužnice, krivičnog dela neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a stav 3. u vezi stava 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje je stavljeno na teret okrivljenom AA i krivičnog dela neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a stav 3. u vezi stava 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u vezi člana 35. KZ, stavljenog na teret okrivljenima BB, EE i II, opisanih pod tačkom 3. dispozitiva optužnice i krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 3. u vezi stava 1. KZ, stavljenog na teret okrivljenom AA i krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 3. u vezi stava 1. KZ, stavljenog na teret okrivljenima BB i ŽŽ, opisanih pod tačkom 4. dispozitiva optužnice, Vrhovni sud nalazi je Viši sud u Beogradu - posebno odeljenje za organizovani kriminal nadležan da postupa i u odnosu na navedene okrivljene i navedena krivična dela s obzirom da između svih navedenih okrivljenih, postoji vremenska i prostorna povezanost i da su radnje krivičnih dela u vezi sa radnjama izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, opisanog pod tačkom 1. dispozitiva optužnice.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 9. stav 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković