Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom pravnosnažno je usvojen zahtev tužioca da se tuženi obaveže na isplatu iznosa od 4.322.714,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.01.2023. godine do isplate, na ime naknade štete zbog neosnovanog određivanja privremene mere uvođenjem prinudne uprave u privrednom društvu KIM EXPORT doo Kraljevo, za iznos koji je tužilac platio na ime naknade prinudnom upravniku, sa kamatama. Postupak u kome je određena privremena mera je pravnosnažno okončan presudom kojom je odbijen tužbeni zahtev u celosti. Protiv ovde tužioca je pokrenuo postupak prinudni upravnik imenovan privremenom merom, koji postupak je okončan presudom P 735/2021 od 15.11.2021. godine, kojom je ovde tužilac obavezan da prinudnom upravniku na ime naknade štete plati iznos od 3.276.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i troškove postupka, te je tužilac postupio po presudi i isplatio prinudnom upravniku iznos dosuđenog glavnog duga, zakonske zatezne kamate i naknadu za troškove postupka, u ukupnom iznosu od 4.322.714,34 dinara, što nižestepeni sudovi smatraju štetom nanesenu tužiocu privremenom merom za koju je utvrđeno da je bila neosnovana.

Revident dozvoljenost posebne revizije zasniva na navodima da je za isplatu po presudi P 735/2021 od 15.11.2021. godine odgovoran direktor i drugi suvlasnik tužioca, AA. Revident smatra da direktor tužioca nije smeo da izvrši isplatu po donetoj presudi i bio je u obavezi da podnese tužbu za poništaj priznanja tužbe i da podnese predlog za ponavljanje postupka iz člana 426. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, jer je upravo prinudni upravnik ovlastio punomoćnika advokata da u ime tuženog društva prizna tužbeni zahtev. Smatra da su na taj način povređene odredbe člana 61, 63, 65, 67 i 222. Zakona o privrednim društvima. Pogrešna primena materijalnog prava bez obrazlaganja razloga žalbe od strane drugostepenog suda, čini kršenje ravnopravnosti građana i standarda pravičnog suđenja.

Prema činjeničnom utvrđenju nižestepeni sudovi saglasno zaključuju da je privremena mera uvođenja prinudne uprave bila neosnovana, time što je tužbeni zahtev radi čijeg obezbeđenja je mera određena pravnosnažno odbijen i da je tuženi u obavezi da naknadi štetu tužiocu u visini iznosa koji je tužilac isplatio prinudnom upravniku po presudi P 735/2021, saglasno članu 155. Zakona o obligacionim odnosima i članu 292. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U ovoj parnici sporno pravno pitanje ticalo se primene odredbe člana 292. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosno osnovanosti određene privremene mere uvođenja prinudne uprave, i da li je njenom neosnovanošću nastala obaveza na strani tuženog da tužiocu naknadi štetu utvrđenu presudom P 735/2021, dok se navodima revizije postavlja pitanje pravne valjanosti presude P 735/2021. Stoga, imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije, jer se navodi revizije ne odnose na predmet spora.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 26.01.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 4.322.724,34 dinara odnosno protivvrednost iznosa od 36.827,92 evra.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi cenzus iz odredbe člana 485. Zakona o parničnom postupku, to je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković