.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22107/2024
17.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zvonko Marković advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., sa boravištem u... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milić Milić advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2284/23 od 10.04.2024. godine, u sednici održanoj 17.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2284/23 od 10.04.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2284/23 od 10.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 60/23 od 07.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se prema tuženima utvrdi da je tužilja jedini i isključivi vlasnik po osnovu kupovine porodične stambene zgrade broj 1 u ulici ... br. .., izgrađene na kp.br. .. KO Kragujevac 1, kao i parcele označene kao kp.br. .. KO Kragujevac 1 zemljište pod zgradom – objektom površine od 0,00,54 ha, zemljište uz zgradu – objekat površine 0,00,89 ha, ukupna površina 0,01,43 ha, sve upisano u listu nepokretnosti br. .. KO Kragujevac 1, što su tužene dužne da priznaju i dozvole da se tužilja može uknjižiti u katastar nepokretnosti i drugim javnim knjigama, bez naknadne saglasnosti. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženima kao solidarnim poveriocima isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 129.188,00 dinara sa kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2284/23 od 10.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljenam zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilja jedini i isključivi vlasnik porodične stambene zgrade i parcele, po osnovu kupovine. Odluka se zasniva na utvrđenim činjenicama da je tužilja svoja novčana sredstva ostvarena prodajom stana u Aranđelovcu i dela svoje nasleđene imovine iza smrti roditelja iskoristila sa ciljem da stambeno obezbedi svog sina, pravnog prethodnika tuženih, koji je do tada živeo kao podstanar bez mogućnosti da reši stambeno pitanje, ali i da ona sa njim živi u porodičnom domaćinstvu, a da nepokretnost bude njegova svojina, zbog čega je isti u svojstvu kupca zaključio ugovor o kupoprodaji predmetne nepokretnosti i na osnovu tog ugovora upisao pravo svojine. Nakon kupovine, u kuću su se uselili tužilja, njen sin i tužene. Tužiljin sin je preminuo 13 meseci posle kupovine kuće, a tužene (njegove ćerke), po osnovu zakona, oglašene su za naslednike sa udelom od po ½ sporne nepokretnosti i sa tim udelom upisane u javnim knjigama. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, utvrđene činjenice i primenjeno materijalno pravo, odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o javnim beležnicima, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava ili za ujednačavanjem sudske prakse, a nema ni potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Revizija tužilje usmerena je na razrešenje konkretnog spora u kojoj se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
Zbog iznetog, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti podneta je 11.08.2020. godine, a vrednost predmeta spora od 4.116.000,00 dinara označena u tužbi ne prelazi cenzus propisan navedenom odredbom, koji je u to vreme iznosio 4.679.200,00 dinara.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
