.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15875/2023
02.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Dragane Boljević i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Miloš Senić, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Elektromreža Srbije“ Beograd, koga zastupa punomoćnik Srboljub Stefanović, advokat iz ..., radi utvrđenja službenosti i naknade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1068/22 od 06.09.2022. godine, u sednici održanoj 02.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1068/22 od 06.09.2022. godine, u potvrđujućem delu.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1068/22 od 06.09.2022. godine, u potvrđujućem delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 1424/20 od 10.11.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno postojanje prava stvarne službenosti na poslužnom dobru koje je u svojini tužioca, nepokretnost kp.br. .., upisane u ln.br. .. KO ..., u korist tuženog, kao vlasnika povlasnog dobra u površini od 1804 m2, u merama i granicama označenim u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade za konstituisanu stvarnu službenost na kp.br. .. upisane u ln.br. .. KO ..., isplati iznos od 15.240,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 10.11.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 93.290,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1068/22 od 06.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 18/20), u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada za konstituisanu zakonsku stvarnu službenost prolaska kabla dalekovoda vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužioca, na osnovu odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluka o obavezi tuženog da tužiocu isplati predmetnu naknadu doneta je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine. Razlozima revizije se ukazuje na pogrešnu ocenu prigovora zastarelosti potraživanja čime se na posredan način osporava pravilnost utvrđenih činjenica, a što nije dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP, zbog čega je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja i naknade tužilac je podneo 19.02.2020. godine, a vrednost pobijanog dela potraživanja je 15.240,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
