Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Dušana Gašića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br. 220/23 od 18.03.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1n-259/25 od 22.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 28.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Gašića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br. 220/23 od 18.03.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1n- 259/25 od 22.07.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini K.br. 220/23 od 18.03.2025. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 5 meseci i krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom iz člana 190. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci. Istom presudom određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog, dok će o visini istih sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem, a oštećena je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1n-259/25 od 22.07.2025. godine, u prvom stavu izreke, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br. 220/23 od 18.03.2025. godine je preinačena, tako što je Apelacioni sud prema okrivljenom AA, na osnovu člana 422. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, odbio optužbu da je izvršio krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom iz člana 190. stav 1. Krivičnog zakonika i u ovom delu određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok je u stavu drugom iste presude, usvojena žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Jagodini i presuda Osnovnog suda u Jagodini K.br. 220/23 od 18.03.2025. godine je preinačena samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud okrivljenog AA, zbog krivčinog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok je žalba branioca okrivljenog, u preostalom delu, odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Dušan Gašić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1, člana 439. stav 1. tačka 2) i člana 438. Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, drugostepenu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da drugostepenu presudu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, održanoj u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku s obzirom da je prilikom izricanja krivične sankcije drugostepeni sud iz nejasnih razloga našao da kaznu okrivljenom treba pooštriti iako je prihvatio da postoje naročito olakšavajuće okolnosti.

Osim toga, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona koja se ogleda u činjenici da oštećena nije bila vanbračna supruga okrivljenog, te osporava svojstvo oštećene i ukazuje da je pogrešan zaključak suda da je oštećena član porodice, kao i činjenicu da povrede za koje je sud utvrdio da je okrivljeni oštećenoj naneo nisu mogle uzrokovati ovakvu posledicu. Branilac u zahtevu osporava da je nasilje izvršeno na način kako je opisano u izreci, da je sud zaključak o postojanju ovog krivičnog dela izveo samo na osnovu navoda oštećene koja nije dokazala da u ponašanju okrivljenog uopšte postoje elementi nasilja u odnosu na nju, niti ima dokaza iz kojih proizlazi da je okrivljeni ispoljavao neprijateljsko ponašanje prema oštećenoj, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. i 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim ovako numerisanu povredu branilac u podnetom zahtevu ne obrazlaže. Takođe, branilac u uvodu zahteva označava i povredu člana 438. ZKP kao razlog za podnošenje zahteva, ali ne konkretizuje zbog kog stava i tačke navedenog člana podnosi zahtev.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno stastoji, s obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, pa je shodno tome Vrhovni sud u ovom delu ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković