Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu predlagač je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija predlagača nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, protivnik predlagača OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Sivca je 18.04.1972. godine sa predlagačem zaključio ugovor o delu, u kome je navedeno da je predlagaču odobren stan s tim da isti održava u redu i da će isti ustupiti školi ako školi budu potrebne navedene prostorije, uz obavezu da plaća paušal na ime utrošene struje. Predmetni stan se nalazi u sklopu zgrade osnovnog obrazovanja, upisan u LN br. .. KO Sivac, na parceli broj .., ul. ..., vlasništvo protivnika predlagača Autonomne Pokrajine Vojvodina sa pravom korišćenja OŠ „20. oktobar“ iz Sivca.

Utvrđeno je i da je protivnik predlagača OŠ „20. Oktobar“ iz Sivca 23.04.2004. godine izdao potvrdu da je predlagaču, koja je penzioner i bivši radnik škole, dat na korišćenje istureni objekat na adresi ... br. .. u Sivcu, kao i njenim najužim članovima porodice sinu i ćerki, koja je takođe radnik škole, na period od 20 godina počevši od dana izdavanja ove potvrde; da će se imenovanima, ukoliko u navedenom periodu žele otkupiti pomenuti objekat, izaći u susret i omogućiti im otkup po naknadno utvrđenoj ceni, kao i da je predlagač, kao stalno zaposlena škole odvajala sredstva od ličnog dohotka u Fond Solidarnosti te da škola nije bila u mogućnosti da je stambeno zbrine a za redovno uplaćivanje nije dobila nikakvu nadoknadu, te da se obavezuju da će od procenjene vrednosti pomenutog objekta odbiti kao naknadu sredstava koje je uplaćivala u Fond Solidarnosti. Protivnik predlagača OŠ „20. Oktobar“ iz Sivca je 17.06.2008. godine izdao potvrdu da predlagač ima stalno prebivalište na adresi ul. ... br. .., u stanu koji je u vlasništvu protivnika predlagača, koji joj je dodeljen na korišćenje s obzirom da je predlagač nekadašnji radnik i penzioner OŠ „20. Oktobar”. Predlagač je 27.10.2009. godine uputila protivniku predlagača OŠ „20. Oktobar“ iz Sivca zahtev za otkup stana na osnovu stečenog stanarskog prava. Predlagač se zahtevom za izdavanje rešenja koje će zameniti ugovor o otkupu stana obratila sudu 13.01.2010. godine, s tim da je rešenjem Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Kuli R1 83/2010 od 10.12.2010. godine konstatovano da se predlog predlagača smatra povučenim.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio predlog predlagača i protivnike predlagača obavezao da sa predlagačem zaključe ugovor o otkupu stana, zaključivši da su ispunjeni zakonski uslovi za otkup stana, budući da je predlagač nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, koji je dobila na korišćenje 1972. godine, da kao korisnik stana nije zaključila ugovor o otkupu stana do 31.12.1995. godine i da je nastavila da koristi predmetni stan kao zakupac stana na neodređeno vreme, da se obraćala protivniku predlagača OŠ „20. Oktobar“ iz Sivca zahtevom za otkup, te da nikakav odgovor nije dobila, pri tom ocenivši da činjenica da je protvinik predlagača Autonomna Pokrajina Vojvodina upisana kao vlasnik na predmetnom stanu a OŠ „20. Oktobar“ iz Sivca kao korisnik istog nije od uticaja na drugačiju odluku.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepeno rešenje i odbio predlog predlagača, zaključivši da nema zakonskih uslova za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana, s obzirom na okolnost da predlagač nije imala zaključen ugovor o zakupu kao osnov sticanja stanarskog prava, te da nisu određene prostorije i deo zgrade koje čine stan kao predmet otkupa, u smislu odredbe člana 18. Zakona o stanovanju, te činjenice da predlagač u toku postupka nije pružila dokaze da nema rešeno stambeno pitanje u smislu odredbe člana 17. Zakona o stanovanju.

Po oceni Vrhovnog suda odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Naime, protivnik predlagača OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Sivca je 18.04.1972. godine sa predlagačem zaključio ugovor o delu. U vreme kada je predlagač zaključila navedeni ugovor o delu primenjivao se Zakon o stambenim odnosima („Službeni list FNRJ“, br. 17/62...57/65, „Službeni list SFRJ“, br. 11/66 (prečišćen tekst), 32/68), a članom 2. stav 1. tog zakona propisano je da građanin koji se uselio u stan na osnovu ugovora o korišćenju stana ili drugog akta, koji po važećim propisima predstavlja punovažan osnov za useljenje, stiče pravo da taj stan trajno i nesmetano koristi pod uslovima iz ovog zakona kao i da, saglasno posebnom zakonu, učestvuje u upravljanju zgradom (stanarsko pravo), a stavom 2. istog člana da građanin koji je stekao stanarsko pravo dužan je, između ostalog, uredno plaćati stanarinu i snositi troškove tekućeg održavanja stana i deo troškova upotrebe zajedničkih uređaja koji pada na njegov teret i izvršavati dužnosti koje proističu iz njegovog učestvovanja u upravljanju zgradom. Članom 3. stav 2. propisano je da se stanovi daju građanima na korišćenje putem ugovora o korišćenju stana, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je iz ugovora o delu, po kom je predlagaču dodeljen predmetni stan navedeno da se isti dodeljuje predlagaču s tim da isti održava u redu i da će isti ustupiti školi ako školi budu potrebne navedene prostorije, uz obavezu da plaća paušal na ime utrošene struje, ali bez ugovaranja obaveze plaćanja stanarine (kako je to bilo propisano citiranom odredbom člana 2. Zakona o stambenim odnosima), to po oceni Vrhovnog suda, navedeni ugovor nije akt po kom je moglo biti stečeno stanarsko pravo, kod činjenice da predlagač nema zaključen ugovor o korišćenju stana, ni rešenje o dodeli stana na neodređeno vreme. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Takođe, po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da predlagač nije ni zakupac, jer nema zaključen ugovor o zakupu u smislu odredaba 7 – 11. važećeg Zakona o stanovanju. Odredbom člana 16. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 50/92…99/11), propisano je da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini, dužan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona, na njegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom, ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup toga stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lice može da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu. Odredbom člana 18. stav 1. istog zakona, propisano je da se o otkupu stana zaključuje ugovor koji sadrži naročito ugovorne strane, vreme i mesto zaključenja ugovora, podatke o stanu koji je predmet ugovora, cenu, izjavu vlasnika da pristaje na uknjižbu, izjavu kupca da prihvata hipoteku, uslove, način i rokove izvršenja ugovora, razloge za raskid ugovora.

Saglasno navedenom, pravo za otkup stana utvrđeno je u korist nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca stana. Stanarsko pravo predstavlja pravo trajnog i nesmetanog korišćenja stana radi zadovoljavanja ličnih i porodičnih stambenih potreba i pravo učešća u upravljanju stambenim zgradama. Sticanje stanarskog prava - korišćenja stana (u privatnoj ili društvenoj svojini) određeno je odredbom člana 5. Zakona o stanovanju kojim je propisano da se stambene zgrade i stanovi koriste po osnovu prava svojine na stanu i po osnovu zakupa. U konkretnom slučaju, iz činjeničnog utvrđenja proizilazi da je predlagač imala zaključen ugovor o delu sa protivnikom predlagača OŠ „20. Oktobar“ iz Sivca, po osnovu kog joj je stan dodeljen sa obavezom održavanja i plaćanja paušala na ime utrošene struje (ali ne i plaćanja zakupnine), ali nije imala zaključen ugovor o zakupu, kao osnov sticanja stanarskog prava, pa je po oceni Vrhovnog suda pravilan zaključak drugostepenog sud da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za donošenje rešenja koji zamenjuje ugovor o otkupu stana u smislu člana 16. i 18. stav 1. Zakona o stanovanju. Stoga je pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepeno rešenje i odbio predlog predlagača.

S obzirom da se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost drugostepene odluke to je Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković