Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 41/25 od 03.06.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih VV, AA i BB i presuda Višeg suda u Pirotu K.br.44/23 od 20.11.2024. godine je potvrđena, dok je optuženi VV obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka nastalih pred sudom pravnog leka o čijoj visini će Apelacioni sud odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Rajković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe i odluči da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, kao i da u smislu člana 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine;

- branilac okrivljenog BB, advokat Miodrag Zlatković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 406. stav 1. tačka 2), člana 300. stav 1. i člana 68. stav 1. tačka 10) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu, kao i da u smislu člana 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su neosnovani u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni.

Branioci okrivljenih u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti navode da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda iz krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se prema odredbama zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branioci u zahtevima označavaju iskaze saslušanih svedoka migranata GG, DD i ĐĐ, a koji svedoci su ispitani na zapisniku VJT u Pirotu dana 05.09.2021. godine, kada još uvek nije bila doneta naredba VJT u Pirotu o proširenju istrage u odnosu na okrivljenog AA, te okrivljeni AA i njegov branilac nisu prisustvovali saslušanju navedenih svedoka, a koje navode ističe i branilac okrivljenog BB, advokat Miodrag Zlatković u podnetom zahtevu.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani, a kako su isti već isticani i u žalbi na prvostepenu presudu i kao takvi bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani tri, pasus pet i strani četiri, pasus jedan obrazloženja presude, to date razloge i ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Vrhovni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu odluku Vrhovnog suda Kzz.br. 195/21 od 11.03.2021. godine, na koju se branilac okrivljenog BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti poziva, ali ista po oceni ovog suda nije od značaja za drugačiju odluku suda.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Rajković ukazuje da se pobijane presude zasnivaju i na još jednom nezakonitom dokazu, a to su iskazi policijskih službenika EE i ŽŽ koji su na glavnom pretresu potpuno ostali kod svojih izjava datih u istrazi, a koji suštinski sadrže interpretaciju onoga što im je okrivljeni AA navodno rekao i pokazao u cilju odgovora na pitanja policijskih službenika o tome gde se nalaze migranti, što po navodima branioca predstavlja iskaz osumnjičenog dat organu gonjenja bez ispunjenosti zakonskih uslova za davanje odbrane organu postupka.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda takođe su ocenjeni kao neosnovani, a kako su isti već isticani i u žalbi na prvostepenu presudu i kao takvi bili predmet ocene drugostepenog suda o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani četiri pasus dva obrazloženja presude, date razloge ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP, pri čemu Vrhovni sud ukazuje da su policijski službenici svedočili o radnji koju su preduzeli i o saznanjima do kojih su neposredno došli, pa su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP i s tim u vezi navodi da je sud pogrešnom primenom člana 68. stav 1. tačka 10. ZKP i člana 71. tačka 5) ZKP povredio načelo neposrednosti u izvođenju dokaza i povredio pravo okrivljenog i branioca da postavljaju pitanja svedocima, s obzirom da je odbijen predlog odbrane da se svedoci ispitaju na glavnom pretresu, pri čemu povredu zakona iz člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP označava u zahtevu i branilac okrivljenog BB, advokat Miodrag Zlatković.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu navodi da u pobijanim presudama nije utvrđeno koja su lica bila u vozilu kod okrivljenog AA, ko je izašao iz tog vozila, te nije jasan zaključak suda da su se upravo lica navedena u optužnici nalazila u vozilu ovog okrivljenog s obzirom da ih u tom vozilu niko nije zatekao i da su isti pronađeni više od dva sata nakon zaustavljanja okrivljenog, da je okrivljeni registrovan taksi vozač koji nema ovlašćenja da legitimiše lica koja prevozi niti može da odbije vršenje javnog prevoza, te otuda nije mogao da zna da se isti nelegalno nalaze na teritoriji Republike Srbije, a kojim navodima branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnosti podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 68. stav 1. tačka 10), člana 71. tačka 5), člana 438. stav 2. tačka 3) i člana 440. ZKP to su u ovim delovima zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih odbačeni kao nedozvoljeni.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarićs.r.                                                                                                                       Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković