Troškovi krivičnog postupka, shodno odredbi člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 12K. br. 342/24 od 15.11.2024. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika za koja mu je sud utvrdio pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 2 meseca i izrekao mu uslovnu osudu, tako što je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno odredio da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, kao i zakonskom zastupniku maloletnih oštećenih, GG, na ime troškova krivičnog postupka, iznos od 114.750,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istom presudom, zakonski zastupnik maloletnih oštećenih je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Leskovcu 3Kž1. br. 21/25 od 28.01.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Leskovcu 12K. br. 342/24 od 15.11.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog, advokat Nikola Stojanović, zbog povrede zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači u celosti ili samo drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje pred izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nikole Stojanovića je osnovan.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog AA osnovano ukazuje da je nižestepenim presudama, na štetu okrivljenog, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP., navodima da se u konkretnom slučaju radi o delu malog značaja u smislu člana 18 KZ.

Naime, krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) čini onaj ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom, odnosno poravnanjem utvrđeno. Za ovo krivično delo zaprećena je novčana kazna ili zatvor do dve godine.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni je oglašen krivim zbog toga što ...„nije davao izdržavanje za lica koja je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom, presudom Osnovnog suda u Nišu 8 P2. br. 400/16 od 23.02.2017. godine, u iznosu i na način kako je to ovom sudskom odlukom utvrđeno, pri čemu je mogao da shvati značaj svojih dela i mogao da upravlja svojim postupcima, na taj način što u gore navedenom periodu, osim u januaru 2022.godine, nije doprinosio u izdržavanju svoje maloletne dece...isplatom na broj računa ... kod Poštanske štedionice zakonske zastupnice mal. oštećenih lica, majke GG, iako je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Osnovnog suda u Nišu 8 P2. br. 400/16 od 23.02.2017. godine razveden brak između okrivljenog AA i GG, da su deca BB i VV poverena majci GG na samostalno vršenje roditeljskog prava, a okrivljeni AA je obavezan da, kao otac, na ime izdržavanja svoje maloletne dece plaća mesečni iznos za oba deteta u iznosu od 330 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, važećim na dan isplate do 5-og u mesecu, za tekući mesec počev od 01.03.2017. godine, dok za to postoje zakonski uslovi i to na račun majke GG otvoren kod Poštanske štedionice. Nakon podnošenja predloga za izvršenje od strane GG, rešenjem Osnovnog suda u Nišu II. br. 3701/20 od 06.11.2020. godine usvojen je predlog i određeno je sprovođenje izvršenja radi naplate novčanih potraživanja izvršnog poverioca na celokupnoj imovini izvršnog dužnika.

Zaključkom javnog izvršitelja Miljana Trajkovića I.I. br. 2620/20 od 20.11.2020. godine određeno je sprovođenje izvršenja na ime neisplaćenog, a dospelog iznosa na ime izdržavanja maloletne dece za period od 01.10.2020. godine do 31.10.2020. godine, kao i za period od 01.11.2020. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski razlozi, a kao sredstvo i predmet izvršenja određena je plenidba potraživanja koje izvršni dužnik, okrivljeni AA, ima kao izabrano, imenovano i postavljeno lice prema Gradskoj opštini ..., kao isplatioca ličnih primanja i prenos radi naplate tog potraživanja poveriocu izvršnog dužnika.

Odredbom člana 18. KZ u stavu 1. je propisano da nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja, a stavom 2. da je delo malog značaja ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne, i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije, dok je stavom 3. propisano da se odredbe stava 1. i 2. ovog člana mogu primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna.

Imajući u vidu napred izneto, okolnost da je postojao zaključak javnog izvršitelja donet u postupku sprovođenja izvršenja rešenja Osnovnog suda u Nišu, (donet na predlog zakonske zastupnice mal. oštećenih) kojim je suštinski izmenjen način izvršenja obaveze okrivljenog utvrđene pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu 8 P2. br. 400/16 od 23.02.2017. godine, da su okrivljenom, kako sud utvrđuje, osim u januaru 2022.godine, (kada je okrivljeni lično uplatio iznose na ime izdržavanja), sa računa redovno skidana sredstva po osnovu doprinosa za izdržavanje dece, jasno ukazuju da su u konkretnom slučaju štetne posledice odsutne, odnosno da su izostale, jer je tokom postupka nesporno utvrđeno da je okrivljeni davao izdržavanje za svoju maloletnu delu u kritičnom periodu, odnosno da nije došlo do ugroženosti i povređivanja zaštitnog dobra i interesa maloletnih članova porodice koje je dužan da izdržava, a čija zaštita upravo predstavlja ratio legis za propisivanje ovog krivičnog dela. Takođe, po oceni Vrhovnog suda ispunjen je i drugi objektivni uslov za primenu odredbe člana 18. KZ, a naime da u konkretnom slučaju opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije, dok i stepen krivice okrivljenog, upravo s obzirom na činjenicu da je davao izdržavanje za svoju maloletnu decu, nije visok. Kako su ispunjena sva tri kumulativno postavljena uslova predviđena odredbom člana 18. stav 2. KZ, kao i uslov iz st.3. čl. 18. KZ, Vrhovni sud je našao da radnja za koju je okrivljeni oglašen krivim, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja, što predstavlja osnov za isključenje postojanja krivičnih dela.

Vrhovni sud ukazuje da značaj zaštitnog objekta sam po sebi ne može isključiti primenu ovog instituta u situaciji kada su ispunjeni svi uslovi za njegovu primenu, kako objektivni – zaprećena kazna do 2 godine ili novčana kazna, odsutnost štetnih posledica, zaključak da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije, tako i subjektivni uslov, a naime da stepen krivice pri konkretnim okolnostima ne bude visok, kao što je to ovde slučaj.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog osnovan, preinačio pobijane presude, tako što je na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika i odlučio da troškovi krivičnog postupka, u smislu člana 265. stav 1. ZKP, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je doneta je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 265. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković