Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Velisav Mićić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran M. Marković, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine i upisa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 324/24 od 04.10.2024. godine, u sednici održanoj dana 06.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 324/24 od 04.10.2024. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 324/24 od 04.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 275/22 od 31.10.2023. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je tužilac isključivi vlasnik zemljišta koje se kod SKN u Ivanjici vodi upisano u Listu nepokretnosti broj .. KO ... i to kao kat. parcela broj .., po kulturi livada 6. klase, površine 52,33 ara i kat. parcela broj .., po kulturi šuma 6. klase, površine 2.73,43 ha, ukupne površine 3.25,76 ha, a što je tuženi dužan priznati i dozvoliti da tužilac na osnovu ove presude upiše to svoje pravo. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 213.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 324/24 od 04.10.2024. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. U stavu drugom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se njegova revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi Zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane odredbe zakona, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Predmetni spor je pravnosnažno presuđen na taj način što je utvrđeno pravo svojine tužioca na predmetnim parcelama, po osnovu održaja. Prema datom obrazloženju, nižestepene odluke su zasnovane na članovima 20. stav 1, 28. stav 4., 30. stav 1. i 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Utvrđeno je tokom postupka da je tužilac je od brata tuženog kupio 1994. godine predmetne parcele, da u tom momentu prodavac nije bio isključivi vlasnik parcela koje je prodao kupcu, da je maljivost tog pravnog posla otklonjena 14.02.1995. godine tako što je zaključeno poravnanje između suvlasnika predmetnog zemljišta na osnovu kojeg je prodavac postao isključivi vlasnik predmetnih parcela i da je nakon toga između ugovornih strana kupoprodajnog pravnog posla došlo do zaključenja sudskog poravnanja 20.02.1995. godine kojim je prodavac priznao da je kupac ranije kupio od njega predmetne parcele i da je isplatio kupoprodajnu cenu. Nižestepeni sudovi su konstatovali da je tužilac mogao biti u opravdanom uverenju da je vlasnik predmetnih parcela s obzirom na kasnije zaključeno sudsko poravnanje, a osim toga, u odnosu na predmetno zemljište, tužilac se ponašao kao vlasnik jer je na predmetnim parcelama sagradio objekat i sekao šumu.

Tuženi ne daje razloge koji opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji sa razloga propisanih članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugačije odluke donete u sporu zasnovanom na istom ili bitno sličnom činjeničnopravnom osnovu. Ne ukazuje se na postojanje šireg društvenog ili pravnog značaja zbog kojeg bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji u cilju razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, ne navodi se ni to da postoji potreba za novim tumačenjem materijalnog prava primenjenog u pobijanoj presudi.

Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke, primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da nije dozvoljena.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 23.02.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 460.000,00 dinara.

Odredba člana 403. stav 3. ZPP propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, revizija nije dozvoljena.

Stoga je primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković