Predmet tražene pravne zaštite je određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, za koju je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište pre donošenja rešenja o eksproprijaciji. Pobijana odluka zasnovana je na primeni odredbi člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 ... 37/19) važećih u vreme donošenja rešenja o eksproprijaciji, kao i člana 4. Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E – 761, deonica Pojate – Preljina („Službeni glasnik RS“ br. 98/2013), tako što je naknada predlagaču određena na osnovu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti kao građevinskog zemljišta, koje je privedeno planiranoj nameni. Pravnosnažna odluka ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište izraženog u odlukama Vrhovnog suda, po kome procena tržišne vrednosti nepokretnosti Poreske uprave ne isključuje izvođenje dokaza veštačenjem u sudskom postupku, koji se vodi zbog izostalog sporazuma o visini naknade u postupku pred organom uprave. Pripadajući iznos novčane naknade predlagaču utvrđen je na osnovu nalaza veštaka Živojina Milenkovića, primenom tržišnih kriterijuma za KO Obrva. Za utvrđenje visine naknade ocenjen je kao irelevantan nalaz veštaka Dušana Kostića, prema čijoj sadržini je visina naknade utvrđena uprosečavanjem tržišne vrednosti parcela u raznim katastarskim opštinama, koja ne odgovara tržišnim prilikama u KO Obrva.

Iz navedenih razloga, odluku kao u stavu prvom izreke doneta je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95...14/2022), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena, pošto je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

S tim u vezi, na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela odluke ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak je po službenoj dužnosti pokrenut 21.09.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela rešenja od 1.455.321,60 dinara (razlika tržišne vrednosti parcela prema nalazu Dušana Kostića od 1.785.600,00 dinara i dosuđenog iznosa od 330.278,40 dinara) prema relevantnom kursu evra predstavlja dinarsku provivrednost 12.356 evra i ne prelazi zakonom predviđeni cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbi člana 413. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković