Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Radošević, advokat iz ..., protiv tuženog „Messer Tehnogas“, Beograd, čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Miroslav Bojić, advokat iz ..., radi ponoštaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5542/23 od 19.09.2024. godine, u sednici održanoj 27.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5542/23 od 19.09.2024. godine u potvrđujućem delu, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5542/23 od 19.09.2024. godine u potvrđujućem delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 342/2018 od 28.09.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 10.02.2023. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je poništen kao nezakonit aneks ugovora o radu koji je tuženi zaključio sa tužiljom i to: aneks ugovora o radu br. ..., br. ... od 01.10.2018. godine. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužilji za period od oktobra 2018. godine, zaključno sa 01.01.2021. godine isplati i to: na ime razlike manje isplaćene osnovne zarade ukupno 1.232.594,06 dinara i na ime razlike po osnovu manje isplaćenih bonusa ukupno 226.449,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose i datumom dospelosti, na način bliže naveden u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da na iznos razlike po osnovu manje isplaćene zarae i bonusa iz stava trećeg izreke uplati u korist tužilje Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Kraljevo, doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 1.030.845,22 dinara. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tuženog da se tužilja obaveže da mu naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5542/23 od 19.09.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava trećeg izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime razlike po osnovu manje isplaćenih bonusa isplati ukupno 226.449,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na način bliže naveden u tom delu stava trećeg izreke, kao i u delu stava četvrtog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da na iznos razlike po osnovu bonusa iz stava trećeg izreke uplati u korist tužilje Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Kraljevo, doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke, u preostalom delu stavova trećeg i četvrtog izreke, kao i u stavovima petom i šestom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevima tužilje i usvojen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonit aneks ugovora o radu bliže naveden u nižestepenim odlukama, kojim aneksima su izmenjeni ugovori o radu u delu koji se odnosi na premeštaj tužilje na drugo radno mesto i tuženi je obavezan da tužilji isplati razliku manje isplaćene osnovne zarade, dok je odbijen tužbeni zahtev u delu isplate bonusa. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da materijalno pravo, kao ni pravno shvatanje na kojem je zasnovana pobijana odluka nisu u suprotnosti sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Ukazivanje u reviziji na drugačije odluke ovog suda, kao i odluke Apelacionog suda u Beogradu, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.11.2018. godine, a podneskom od 10.02.2023. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Predmet tužbenog zahteva je poništaj kao nezakonitog aneksa ugovora o radu kojim aneksom je izmenjen ugovor o radu u delu koji se odnosi na premeštaj tužilje na drugo radno mesto, kao i isplatu razlike zarade.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. istog zakona, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilja tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već da se poništi aneks ugovora o radu kojim je izmenjen deo ugovora o radu koji se odnosi na premeštaj tužilje na drugo radno mesto, kao i novčano potraživanje tužilje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom članova 403. stav 3. i 441. ZPP, našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković