Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 18/22 od 27.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo utrđenje da je tužilac AA suvlasnik sa 1/16 idealnih delova, tužilja BB suvlasnica sa 2/16 idealnih delova, tužilac VV suvlasnik sa udelom od 1/16 idealnih delova, tužilja GG suvlasnica sa udelom od 2/16 idealnih delova, tužena DD suvlasnica sa udelom od 1/16 idealnih delova, tužena ĐĐ suvlasnica sa udelom od 1/16 idealnih delova, tužena EE suvlasnica sa udelom od 8/16 idealnih delova katastarske parcele .. KO ..., njiva II klase u površini od 0.15,55 ha, što su tuženi dužni priznati i trpeti da se tužioci u javnim knjigama upišu kao suvlasnici navedene nepokretnosti sa navedenim suvlasničkim udelima. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev kojim su tužioci tražili da se odredi privremena mera radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja i zabrani tuženima otuđenje i opterećenje katastarske parcele .. KO ..., uz upis zabeležbe zabrane otuđenja i opterećenja u teretnom listu nepokretnosti broj .. KO ..., kao i da se naloži službi za katastar nepokretnosti u Valjevu da izvrši upis tih zabeležbi u navedenom listu nepokretnosti. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci kao solidarni dužnici da tuženima DD i ĐĐ kao solidarnim poveriocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 63.400,00 dinara u roku od osam dana.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5449/22 od 13.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu P 18/22 od 27.07.2022. godine, ispravljena rešenjem tog suda P 18/22 od 04.10.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavili reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca radi ujednačavanja sudske prakse, imajući u vidu predmet tražene sudske zaštite i razloge zbog kojih je tužbeni zahtev odbijen.

Zbot toga je, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci AA, BB, VV, sada pokojni ŽŽ i tužene su dopunskim rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani O 1682/14 od 13.04.2021. godine oglašeni za naslednike sa određenim idelanim udelima na katastarskoj parceli .. KO ..., kao naknadno pronađenoj imovini pokojnog ZZ. Tužilja BB je zakonska naslednica pokojnog ŽŽ. Tužene DD i ĐĐ su u katastru nepokretnosti, list nepokretnosti .. KO ..., upisane kao suvlasnice sa po ½ idealna dela na označenoj parceli. Upis njihovog prava susvojine izvršen je rešenjem Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Valjevo br. 953-02- 013-70254/2021 od 04.06.2021. godine, na osnovu pravnosnažne presude Osnovnog suda u Valjevu P 1920/16 od 29.11.2017. godine. Tom presudom, donetom u sporu po tužbi DD i ĐĐ protiv ŽŽ, AA, VV i II, utvrđena je ništavost ugovora o poklonu Ov 3759/97 od 03.12.1997. godine i utvrđeno da katastarska parcela .. KO ... predstavlja zaostavštinu pokojnog ZZ. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Valjevo br. 952-02-4-013-58223/2021 od 05.05.2021. godine obustavljen je postupak upisa na osnovu dopunskog rešenja O 1682/14 od 13.04.2021. godine, koji je katastarskoj službi dostavljio ostavinski sud, zato što je na osnovu iste isprave već doneta konačna odluka.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužioci nemaju pravni interes za podnošenje tužbe kojom traže utvrđenje prava susvojine na predmetnoj nepokretnosti sa udelima utvrđenim u ostainskom postupku, s obzirom da se nisu koristili dopuštenim pravnim sredstvom protiv rešenja organa za vođenje katastra nepokretnosti o obustavi upisa po osnovu donetog rešenja o nasleđivanju.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužilaca i potvrdio prvostepenu presudu. Po stanovištu tog suda, tužioci nemaju pravni interes za podnošenje tužbe jer pravo susvojine mogu upisati u katastru nepokretnosti na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, odnosno u upravnom postupku pred organom nadležnim za vođenje katastra nepokretnosti izvršiti ispravku greške u upisu.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta da su nižestepeni sudovi u ovom sporu pogrešno primenili materijalno pravo.

U situaciji kada je rešenjem organa nadležnog za vođenje katastra nepokretnosti obustavljen postupak upisa prava susvojine tužilaca na osnovu dopunskog rešenja o nasleđivanju, koje je tom organu dostavio ostavinski sud, postoji pravni interes tužilaca za podnošenje tužbe sa ovakvim tužbenim zahtevom.

Tužbeni zahtev je osnovan. Zakonom o osnovama svoinsko-pravnih odnosa, pored ostalog, propisano je: da više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno celini - idealni deo (član 13. stav 1); da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (član 20. stav 1); da se pravo svojine na stvar stiče nasleđivanjem u trenutku otvaranja nasleđa na imovini umrlog, ako zakonom nije drugačije određeno (član 36). Prema Zakonu o nasleđivanju, smrću čovekovom otvara se njegovo nasleđe (član 206. stav 1), a nasledstvo po sili zakona prelazi na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti (član 212. stav 1).

U konkretnom slučaju, predmetna parcela je deo zaostavštine pokojnog ZZ, što je utvrđeno pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Valjevu P 1920/16 od 29.11.2017. godine, kojom je utvrđena i ništavost ugovora o poklonu Ov 3759/97 od 03.12.1997. godine, čiji predmet je bila ta nepokretnost. Tužioci AA, VV, II, tužene i pravni prethodnik tužilje BB su zakonski naslednici pokojnog ZZ. Na njih je danom njegove smrti (...1997. godine) po sili zakona prešlo prvo svojine ostavioca na spornoj parceli, sa naslednim idealnim udelima utvrđenim pravnosnažnim dopunskim rešenjem o nasleđivanju Osnovnog suda u Velikoj Plani O 1682/14 od 13.04.2021. godine. Tužene DD i ĐĐ su u katastru nepokretnosti upisane kao suvlasnice predmetne parcele sa udelima od po ½ idealna dela. Ovaj upis izvršen je na osnovu označene pravnosnažne presude Osnovnog suda u Valjevu, koja nije bila podobna za takav upis, jer njome nije bilo utvrđeno pravo susvojine tuženih sa označenim idealnim udelima. Zbog toga tužioci osnovano podnetom tužbom traže utvrđenje svog prava susvojine stečenog nasleđivanjem, radi upisa tog prava u katastru nepokretnosti.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužiocima su dosuđeni troškovi postupka za sastav tužbe i dva obrazložena podneska u iznosu od po 15.000,00 dinara, žalbe i revizije u iznosu od po 18.000,00 dinara zastupanja na dva održana ročišta u iznosu od po 18.750,00 dinara i dva neodržana ročišta u iznosu od po 11.250,00 dinara, kao i za sudske takse za tužbu, prvostepenu presudu, žalbu i drugostepenu presudu u iznosu od po 1.900,00 dinara, reviziju u iznosu od 3.800,00 dinara i odluku o reviziji u iznosu od 5.700,00 dinara. Visina dosuđenih troškova obračunata je primenom Advokatske taksene tarife, uz vođenje računa o zahtevu za naknadu parničnih troškova.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković