Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada tužilji za uspostavljenu stvarnu službenost prolaskom dalekovoda preko njenih katastarskih parcela. Pobijanim rešenjem tužba tužilje je odbačena, imajući u vidu da je pred Opštinskom upravom Opštine Bela Crkva, po predlogu tuženog od 24.10.2023. godine, pokrenut postupak za nepotpunu eksproprijaciju kat.parcela u vlasništvu tužilje koje su predmet njenog tužbenog zahteva i da je, u tom postupku, 02.04.2024. godine doneto rešenje o nepotpunoj eksproprijaciji koje nije pravnosnažno, a da je predlog za određivanje naknade, u ovoj parnici, podnet pre isteka roka za zaključenje sporazuma o naknadi pred organom uprave, u smislu odredbe člana 56. Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", br. 53/95...20/2009). Rešenje kojim odbacuje tužbu sud donosi u postupku prethodnog ispitivanja tužbe, primenom odredbe člana 294. Zakona o prničnom postupku. Pogrešna primena procesne odredbe zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi naknade za stvarnu službenost tužilja je podnela 21.12.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 420. stav 1. istog Zakona, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2.).

Imajući u vidu da je pobijano rešenje drugostepenog suda, kojim je postupak pravnosnažno okončan odbačajem tužbe, doneto u imovinskopravnom sporu u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3., u vezi člana 420. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, tuženom nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković