Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodi kao nezakonit dokaz video zapis nadzorne kamere na kući oštećenog, kojom se snima unutrašnji deo dvorišta, sa travnatom površinom i zelenilom, a ne javna površina, što je po navodima zahteva za zaštitu zakonitosti razlog nezakonitosti takvog snimka, a pogotovo što nije stavljeno obaveštenje da je objekat pod video nadzorom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP je propisano da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Video zapis nadzorne kamere sa kuće oštećenog, koji je sud cenio kao dokaz, predstavlja predmet koji je podoban da služi kao dokaz činjenice koja ima značaj za pravne odnose i isti se može smatrati ispravom i kao takav se može koristiti, odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku i to bez obzira na činjenicu koji deo poseda ili javne površine je sniman. Ovo posebno, imajući u vidu da je u pitanju snimak sigurnosne kamere, koje je oštećeni postavio na vidnom mestu - ispred svojih ulaznih vrata radi bezbednosti svoje porodice, a što je okrivljenima bilo poznato.

Stoga su po nalaženju ovoga suda neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenih u ostalom delu zahteva za zaštitu, kao razlog za podnošenje, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što obrazlažući ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, branilac ne ukazuje u čemu je konkretno sud povredio krivični zakon već suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama. Ovo sa razloga što navodi da ni jednim dokazom nije utvrđeno da se događaj odigrao kako se to tvrdi optužnim aktom, te da nema dokaza da je oštećeni pretrpeo lake telesne povrede opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi. U zahtevu za zaštitu zakonitosti se takođe vrši analiza sadržaja predmetnog video snimka sa nadzorne kamere kuće oštećenog a u sklopu iskaza oštećenog, i odbrane okrivljenog

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih AA i BB u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva ne daje ni jedan razlog zbog kojeg smatra da je došlo do povrede navedenih odredaba zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB - advokata Ivana Ćalovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 484. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković