U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca- protivtuženog AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragiša Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa punomoćnik Goran Mandić, advokat iz ..., tuženog-protivtužioca VV iz ... i tuženog-protivtužioca GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Goran Mandić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine i poništaja ugovora, odlučujući o reviziji tužene BB izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 517/24 od 23.10.2024. godine, u sednici održanoj 16.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 517/24 od 23.10.2024. godine u stavu prvom izreke, ODBIJA žalba tužioca-protivtuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 422/23 od 03.11.2023. godine u stavu trećem izreke i ODBIJA zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka u odnosu na tuženu BB.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 517/24 od 23.10.2024. godine u delu stava drugog izreke u odnosu na odluku o troškovima postupka i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 422/23 od 03.11.2023. godine u stavu petom i stavu šestom izreke, tako što se ODBIJA zahtev tužioca da tužena BB solidarno nadoknadi troškove postupka sa tuženim GG i tuženim VV.

OBAVEZUJE se tužilac AA iz ... da tuženoj BB iz ... naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 194.100,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 422/23 od 03.11.2023. godine, stavom prvim izreke, poništen je darovni ugovor koji je zaključen i overen 04.06.2015. godine pod brojem Ov.OPU 1164-2015 između darodavca GG i daroprimca VV, kao tuženih protivtužilaca, a čiji je predmet poklon ½ njive upisane u list nepokretnosti broj .. KO ... parcela broj .., njiva u A duži 2. klase površine 01ha 89 ari 05m2, pa je tuženi protivtužilac VV dužan trpeti da se izvrši povratna uknjižba sa njegovog imena na ½ udela opisanih nepokretnosti na ime tuženog protivtužica GG iz ... kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti u Zrenjaninu. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je tužilac-protivtuženi vlasnik ½ dela parcele bliže opisane u izreci presude, pa je tuženi protivtužilac GG dužan trpeti da se tužilac upiše kao vlasnik na njegovoj ½ udela opisane nepoketnosti kod Službe za katastar nepokretnosti u Zrenjaninu. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog preko utvrđenja da je vlasnik na ½ opisane nepokretnosti u prethodnom stavu izreke, a do traženog utvrđenja da je vlasnik cele napred opisane nepokretnosti, te da bi u tom smislu i sada tužena BB, kao naslednik prethodne tužene DD trebala trpeti da se tužilac upiše kao vlasnik i na ½ udela navedene parcele DD, kao neosnovan. Stavom četvrim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev tuženih protivtužilaca da se utvrdi da darovni ugovor koji je zaključen dana 04.06.2015. godine između GG kao darodavca i VV kao daroprimca, a koji je solemnizovan od strane javnog beležnika Maneta Majstorovića iz ... pod brojem OPU. 1164-2015, čiji je predmet pripadnost od ½ parcele bliže opisane u izreci presude, ispunjava uslove kupoprodajnog ugovora kojim GG, kao prodavac prodaje VV, kao kupcu svoje pripadnosti navedene nekretnine, tako da je izvršen upis prava svojine u korist kupca VV na pripadnostima prodavca GG u registru nepokretnosti osnovan, kao neosnovan. Stavom petim izreke obavezani su tuženi GG i BB da solidarno naknade troškove postupka tužiocu u iznosu od 67.150,900 dinara. Stavom šestim izreke obavezani su tuženi GG, BB i VV da solidarno naknade troškove postupka tužiocu AA u iznosu od 269.250,00 dinara. Stavom sedmim izreke obavezani su tuženi GG i VV da solidarno naknade troškove postupka tužiocu AA u iznosu od 158.550,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 517/24 od 23.10.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca-protivtuženog je usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena u pobijanom odbijajućem delu iz stava 3. izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev i prema tuženoj BB i utvrđeno da je tužilac vlasnik u celosti parcele broj .. bliže opisane u izreci presude, što je ovde tužena dužna priznati i trpeti da se tužilac kod nadležne SKN u Zrenjaninu upiše kao vlasnik navedene nepokretnosti i na ½ dela u vlasništvu tužene BB. Stavom drugim izreke, žalbe tužene BB i tuženih-protivtužilaca su odbijene i navedena presuda u pobijanom usvajajućem delu po tužbi iz stava prvog i drugog izreke, pobijanom odbijajućem delu po protivtužbi iz stava četvrtog izreke i delu odluke o troškovima postupka iz stava petog, šestog i sedmog izreke potvrđena. Stavom trećim izreke obavezana je tužena BB da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 19.900,00 dinara, a stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužene BB i tuženih-protivtužilaca za dosuđenje troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je reviziju izjavila tužena BB, pobijajući presudu u stavu prvom izreke i u odnosu na odluku o troškovima postupka, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da je izjavljena revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku nije došlo do propusta u primeni ili pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se u reviziji paušalno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničom stanju, tužilac je od tuženog GG kupoprodajnim ugovorom od 16.06.2005. godine, overenim pred sudom istog dana, kupio parcelu broj od .. do .., upisanu u ZKUL br. 5 KO ..., površine 1 ha 76a, 09m2, za kupoprodajnu cenu od 10.000,00 dinara, koja je u celosti isplaćena. Odredbom člana 4. ugovora ugovorne strane su konstatovale da se navedena nepokretnost nalazi pored parcela čiji su vlasnici ĐĐ iz ... i EE iz ..., koji su dali saglasnost za prodaju navedene parcele, a data je i saglasnost za upis prava svojine u korist tužioca. Tuženi GG je tužioca lično uveo u državinu parcele nekoliko dana pre overe ugovora, a tužilac je kupoprodajnu cenu isplatio u celosti, a platio je i porez na promet apsolutnih prava.

Spornu parcelu .. je tuženi GG nasledio od svog oca ŽŽ iz ... koji je preminuo ...1994. godine, po ostavinskom rešenju Opštinskog suda u Zrenjaninu O 1221/98 od 16.12.1998. godine, prema kom je parcela označena brojem .. do .. kao zadružni kompleks od ukupno 9 jutara i 288 kv.hv., a predmet zaostavštine je bila 1/3 udela pok. ŽŽ. Tuženi GG je stakao zemljište nasledničkom deobom sa sestrom DD, tako što je DD pripala cela kuća u ..., a on je u celosti nasledio navedenu parcelu.

U pomenutom kupoprodajnom ugovoru pogrešno je označen broj parcele .. do ..., a tačan broj je od .. do ..., jer parcela broj .. u zemljišno knjižnom ulošku br. 5 i na katastarskom planu u KO ... ne postoji. U zemljišno knjižnom ulošku broj 5 KO ... parcela broj .. je označena kao njiva u A duži pov.13 ha 25a 52m2 dok je parcela broj .. upisana kao njiva pov. 09 ha 87a 95m2 označena pod rednim brojem .. . Između ovih parcela u ovom zemljišno knjižnom ulošku nalaze se brojne druge parcele. Kao suvlasnici na navedenoj parceli pored pokojnog ŽŽ upisani su sa po 1/3 i ZZ i II.

Udeo ŽŽ od 1/3 upisan je na tuženog GG na osnovu navedenog ostavinskog rešenja i naznačena je pripadnost parcele broj ..., odakle proizlazi da je i ovde označen pogrešan broj parcele, jer je tačan broj .... Ovako označena parcela kao pripadnost od 1/3 dela tuženog GG, na osnovu rešenja Opštinskog suda u Zrenjaninu Dn 3929/2005 od 23.12.2005. godine, na osnovu kupoprodajnog ugovora od 16.06.2005. godine upisana je na tužioca AA i pribeležena je površina parcele 1 ha 76a 09 m2.

U zemljišno knjižnom ulošku broj 5 je kao posebna parcela bila upisana sporna parcela .., kao njiva .. od 1 ha 89a 05m2, nije naznačeno ko je vlasnik niti postoje upisane bilo kakve promene u rubrici „primedbe“, niti je naznačno da je ova parcela dalje prometovana. Na dan 19.07.2010. godine parcela je u SKN bila upisana u posedovnom listu broj .. KO ... na ime ŽŽ, a ustrojavanjem jedinstvene evidencije u katastru upisana je u LN .. KO ..., te je kao takva bila predmet naknadno pronađene imovine iza pok. ŽŽ, pa su rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu O 2155/2013 od 21.10.2013. godine na ovoj parceli za naslednike označeni tuženi GG i sada pok. DD, koja je pravni prethodnik tužene BB, sa po ½ dela.

Tuženi GG je sa tužiočevom snajom JJ dana 05.03.2010. godine zaključio ugovor o zakupu sporne parcele broj .. na rok od 10 godina bez naknade, ali ovaj ugovor je fiktivno zaključen. Tužilac AA je saznao za postojanje ovog ugovora i ujedno došao do saznanja da se parcela koju je kupio ne vodi više na njegovom imenu kada je tokom 2010 i 2011. godine tražio subvencije, nakon čega je pokušao da se dogovori sa tuženim da se spor reši mirnim putem, ali do dogovora nije došlo.

Posle podnošenja tužbe tužilac je saznao da je tuženi GG ovu parcelu otuđio jer je dana 02.06.2015. godine zaključio darovni ugovor, kao darodavac, sa tuženim VV kao daroprimcem. Drugi suvlasnik, DD zbog bolesti nije mogla da pristupi overi saglasnosti na kupoprodajni ugovor, pa je u dogovoru sa advokatom ugovor naslovljen kao darovni, da bi se izbeglo davanje saglasnosti suvlasnika po osnovu prava preče kupovine. Tuženi VV je za ovu parcelu isplatio iznos od 7.000 evra i uknjižio se kao vlasnik ½ navedene nepokretnosti, nakon čega su on i DD tužiocu poslali odvojene opomene identične sadržine, sa datumom 05.07.2016. godine, kojima su ukazali tužiocu da je u posedu cele parcele bez ikakvog pravnog osnova i pozvali ga na predaju poseda. Sada je sporna parcela upisana u LN .. KO ... kao susvojina tuženog VV i BB sa po ½ dela.

Na terenu parcele broj .. i .. predstavljaju dve potpuno različite lokacije, a parcela koja je u ugovoru označena kao predmet prodaje broj ... nije identična sa parcelom .. . Sporna parcela broj .. upisana u LN br. .. identična je parceli broj .. iz ZKUL broj 5 KO ... .

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zahtev za utvrđenje prava svojine usmeren prema tuženoj BB odbio, jer je zaključio da državina tužioca na ½ parcele koja je pripala tuženoj jeste bila savesna ali nije bila zakonita, a nije protekao rok za vanredni održaj od 20 godina. Naime, kupoprodajni ugovor zaključen je 2005. godine, nakon smrti pok. ŽŽ, zbog čega tuženi protivtužilac GG nije mogao da raspolaže sa celinom parcelom .., s obzirom da zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njihove smrti, zbog čega je on mogao da raspolaže samo ½ svog udela na toj parceli, kao naslednik parcele sa ½. Tužilac nije mogao navedenim ugovorom imati osnov da postane vlasnik na celoj parceli već samo na ½ udela tuženog GG, bez obzira što je isplatio kupoprodajnu cenu za celu parcelu i što je uveden u državinu cele parcele. Tužilac jeste bio savestan držalac jer je pre zaključenja ugovora proverio stanje svojine u zemljišnoj knjizi, pa nije mogao da zna da je predmet prodaje ustvari druga parcela, a da su tu drugu parcelu nasledili iza pok. ŽŽ tuženi protivtužilac GG (kao prodavac) i njegova sestra sada pok. DD. Međutim, radi sticanja prava svojine takozvanim redovnim održajem iz člana 28. stav 2. Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima tj. državinom od deset godina potrebno je da držalac ima i zakonitu državinu, a tužilac nije mogao imati zakonitu državinu na celoj parceli zbog činjenice da je vlasnik parcele sa ½ bila i sada pok. DD i da tuženi GG nije mogao da raspolaže i njenim udelom, a od 2005. godine, kada je tužilac stupio u državinu sporne parcele nije proteklo 20 godina, kao uslov za sticanje prava svojine savesnom državinom i iz člana 28. stav 4. ZOSPO.

Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine i na ½ sporne parcele prema tuženoj BB, smatrajući da je tužilac savestan i zakonit kupac parcele, koja je bez njegove krivice pogrešno označena u kupoprodajnom ugovoru, da je u posedu cele parcele od momenta kupovine, u periodu dužem od 10 godina.

Vrhovni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na ½ sporne parcele prema tuženoj BB i u svemu prihvata razloge za takvu odluku. Za državinu sporne parcele u udelu ½ u odnosu na tuženu BB tužilac nema zakonit pravni osnov jer prodavac parcele GG nije imao svojinu na celoj parceli, već samo na ½. Takođe, tužilac je, kako je utvrđeno u postupku, 2010. ili 2011. godine saznao da se parcela koju je kupio ne vodi, odnosno nije upisana na njegovo ime, zbog čega je od tada njegova državina postala nesavesna, pa s obzirom da nema ni zakonskog osnova za državinu sporne parcele u udelu od ½ koji je nasledila tužena BB od sada pok. DD, pravilno je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev kao u stavu trećem izreke prvostepene presude. Zato je pobijana presuda preinačena u delu stava prvog izreke i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke.

Tužena BB je uspela u revizijskom postupku, pa je tužilac obavezan da joj naknadi troškove tog postpka, i to za sastav revizije u iznosu od 27.000,00 dinara, primenom Advokatske tarife takse za reviziju od 17.500,00 dinara i takse za presudu o reviziji u iznosu od 69.000,00 dinara primenom Taksene tarife. Tužena BB je uspela u postupku, s obzirom da je prema njoj tužbeni zahtev odbijen, zbog čega tužilac nema pravo da mu tužena BB naknadi troškove žalbenog postupka i dosuđene troškove prvostepenog postupka sa ostalim tuženima, pa je pobijana presuda preinačena u stavu drugom izreke u delu odluke o troškovima postupka, kao i prvostepena presuda u stavu petom i šestom izreke u odnosu na tuženu BB, a sve u smislu člana 154. i člana 155. Zakona o parničnom postupku. Troškovi žalbenog postupka ne pripadaju tuženoj, jer nije uspela u drugostepenom postupku, pošto je njena žalba odbijena.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 416. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković