Protiv pravnosnažne presude, u potvrđujućem delu, donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ... rođen 1971. godine. Ima prebivalište u ... . Udruženje CIK – Centar za istraživanje korupcije osnovano 07.12.2015. godine radi ostvarivanja cilja u oblasti istraživačkog novinarstva sa sedištem u Beogradu. Porodica DD iz Sombora se 2019. godine obratila Udruženju CIK kako bi joj prenelo informaciju o nasilju koje je proživljavao od strane tužioca nakon čega su članovi udruženja pristupili prikupljanju informacija. Dana 24.06.2019. godine na internet stranici Udruženja CIK-a je objavljen tekst sa naslovom. „Nova pobeda CIK-a“ sud u Somboru doneo presudu protiv tri osobe u slučaju DD. U navedenom članku pored ostalog, navedeno je da tužilac „ima bogat kriminalni dosije, pa je tako osuđen za krivična dela oštećenje poverilaca, posredovanje u vršenju prostitucije, krivično delo teška krađa, obljuba nad maloletnim licem...“. Ovaj tekst ispred Udruženja sačinila je tužena BB. Za sadržinu navedenog članka tužilac je čuo od svojih prijatelja zbog čega je najpre 29.11.2019. godine uputio Udruženju CIK zahtev za uklanjanje neistinitog sadržaja koji nije uručen a zatim i na mejl adresu ovog udruženja dana 02.12.2019. godine sa istim zahtevima. Dana 28.07.2020. godine Udruženje CIK je brisano iz Registra APR. Rešenjem APR od istog dana u registar udruženja je upisana zabeležba izjava članova udruženja ovde tuženih VV i GG od 23.07.2020. godine prema kojoj su izmirene sve poreske obaveze, obaveze udruženja prema poveriocima i regulisani svi odnosi prema zaposlenima, odnosno da Udruženje nema nikakvih dugovanja uz naznačenje postojanja njihove solidarne odgovornosti za obaveze Udruženja u roku od tri godine od dana brisanja. Tužilac je višestruko osuđivan ali nije osuđivan za krivična dela koja se navode u CIK-u od 24.06.2019. godine: oštećenje poverilaca, posredovanje u vršenju prostitucije, krivično delo teška krađa, obljuba nad maloletnim licem.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja polazeći od odredbe člana 200. ZOO i člana 231. ZPP prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da tužilac nije dokazao da je štetu po traženim vidovima pretrpeo jer na tu okolnost nije predložio izvođenje dokaza neuropsihijatrijskim veštačenjem. Kada je reč o traženoj naknadi po osnovu povrede prava ličnosti sud je zaključio da to pravo u sebi sadrži pravo na čast i ugled, te da ne postoji osnov za naknadu štete po ovom vidu kao posebnom pored već tražene naknade za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda u pogledu zaključka da na strani tuženih VV i GG, koje su brisane iz Udruženja, ne postoji njihova odgovornost jer su one stupile u parnicu na mesto ranijeg tuženog Udruženja CIK-a koji je u međuvremenu brisan u registru u APR-u u skraćenom postupku likvidacije. Iako članovi Skupštine Udruženja po zakonu solidarno odgovaraju za obavezu udruženja (po članu 51. Zakona o udruženjima) oni nisu pravni sledbenici udruženja pa to što su tužene VV i GG dale izjavu u postupku o brisanju Udruženja iz registra nema značenje pravnog sledbenika iz tog udruženja. Potvrdio je prvostepenu presudu i u odnosu na odbijanje zahteva tužioca da se presuda o trošku tuženih objavi u visokotiražnim listovima jer iako član 199. ZOO predviđa tu mogućnost zaključuje da to ne bi pogodovalo svrsi koju naknada omogućava prema članu 199. u vezi člana 200. ZOO. Osim toga žalba tužioca u tom delu nije sadržavala neke posebno prihvatljive navode.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. U konkretnom slučaju u odnosu na tužene VV i GG ne stoji osnov odgovornosti jer je KRIK brisan iz privrednog registra te se te tužene ne mogu smatrati pravnim sledbenikom istog a s obzirom da je u tužbi koju je tužilac podneo kao tuženi bio označen KRIK koji je u toku postupka brisan. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbio zahtev tužioca da se prvostepena presuda o trošku tuženih objavi u visokotiražnim listovima. Tačno je da član 199. ZOO predviđa tu mogućnost. Međutim, ta mogućnost ima svrhu ako bi to pogodovalo oštećenom, te da bi to bio poseban vid satisfakcije. Ocenom dokaza pravilno je zaključeno da objavljivanje ne bi pogodovalo svrsi za koju je to pravo ustanovljeno.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane drugostepene odluke. U reviziji se uglavnom ponavljaju navodi koji su izneti u žalbi tužioca a koje je drugostepeni sud delimično prihvatio kada je delimično preinačio prvostepenu presudu.

Pravilna je odluka suda o troškovima postupka.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković