Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, a u cilju ujednačavanja sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava.

Na reviziju tužene tužilja je blagovremeno odgovorila.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili potreba za novim tumačenjem prava. Nižestepeni sudovi su o zahtevu tužilje za pravično novčano obeštećenje odlučili s obzirom na utvrđenu činjenicu da je tužena svojim nedelotvornim ponašanjem - nepreduzimanjem adekvatnih mera koje bi dovele do razjašnjenja spornih okolnosti u pogledu sudbine tužiljinog deteta, tužilji prouzrokovala štetu u vidu povrede prava na poštovanje porodičnog života. Pitanje odgovornosti države u slučaju novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, a pre staupanja na snagu Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“, br. 18/20), dovoljno je raspravljeno u sudskoj praksi, pa nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse, niti potrebe za novim tumačenjem prava.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 20.03.2019. godine sa zahtevom za isplatu iznosa od 1.200.000,00 dinara, o kom zahtevu su nižestepeni sudovi odlučili.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković