Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tužene, zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), koji se primenjuje u smislu odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće plate za period od jula 2021. godine do avgusta 2022. godine. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen doneta je primenom odredbe člana 187.stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'', br. 88/2017 ... 92/2023), odredabama članova 2, 3. stav 1. i 4. stav 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama (''Službeni glasnik RS'', br. 34/2001 ... 123/2021), Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama sredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (''Službeni glasnik RS'', br. 44/2001 ... 123/2021) i odredbe člana 20. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama (''Službeni glasnik RS'', br. 21/2015 ... 123/2022), na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da tužena tužiocu koeficijent po osnovu razrednog starešinstva nije obračunavala i isplaćivala za pun fond časova za konkretni mesec, već je isti obračunavala samo na sate efektivnog rada. Takođe je pri obračunu uvećanja po osnovu starešinstva, umesto koeficijenta uvećanja 0.6928, koji predstavlja procentualni deo osnovnog koeficijenta od 17.32, primenjivan koeficijent od 0.69, na koji način je tužena tužiocu pričinila materijalnu štetu, u smislu odredbe člana 164. Zakona o radu, u vezi člana 154. Zakona o obligacionim odnosima. Tužena uz reviziju nije dostavila drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem, kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse, a ukazivanje u posebnoj reviziji na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje. Tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom Zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 12.08.2024. godine, a vrednost predmeta spora je 9.216,79 dinara.

Imajući u vidu da ovo nije parnica u radnom sporu koja za predmet ima zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, kod kojih je revizija uvek dozvoljena, a da je pobijana vrednost predmeta spora ispod 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav revizije i za sudske takse, tužiocu nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković