.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3515/2025
11.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Mihailo Zečević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Hajrija Jašarević, advokat iz ..., radi duga po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3282/23 od 05.06.2024. godine, u sednici održanoj 11.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3282/23 od 05.06.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3282/23 od 05.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 1521/20 od 28.04.2023. godine, stavom prvim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 1.314.499,19 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 1.164.295,20 dinara od 09.10.2020. godine i na iznos od 150.203,99 dinara od 03.12.2021. godine, sve do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime sticanja bez osnova isplati još 428.045,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.12.2021. godine do isplate. Stavovima trećim i četvrtim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj na ime sticanja bez osnova isplati ukupno 199.418,34 dinara u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospelosti bliže navedeni u ovim stavovima izreke. Stavom petim izreke, odbijen je protivtuženi zahtev tužene u delu kojim je tražila da se tužilac obaveže da joj na ime sticanja bez osnova isplati još 5.127,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.06.2022. godine do isplate. Stavom šestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3282/23 od 05.06.2024. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem, četvrtom i šestom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji potreba novog tumačenja prava. O osnovanosti tužbenog zahteva, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene odredaba članova 210. i 214. Zakona o obligacioniim odnosima i članova 171. stav 1, 175. i 180. stav 2. Porodičnog zakona. U konkretnom slučaju radi se o parnici radi sticanja bez osnova, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje). Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Apelacionog suda, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi duga podneta je 09.10.2020. godine, a podneskom od 02.12.2020. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva, dok je protivtužba radi duga podneta je 13.01.2022. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 627.463,62 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
