Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i novog tumačenja prava.

Tužilac je lično izjavio dopunu posebne revizije.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija

Ispitujući ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj po osnovu odredbe čana 404. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni zakonom predviđeni uslovi da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji.

Prema razlozima drugostepene presude, u delu kojim je povrđena prvostepena presuda za odbijajući deo tužbenog zahteva, tužiocu je dosuđena naknada štete zbog povrede časti i ugleda za pretrpljene duševne bolove, uz vođenje računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi naknada, u skladu sa odredbom člana 200. stav 1. i 2. ZOO. Navodi revizije o tome da li je tako odmerena naknada pravilna i dovoljna ne mogu predstavljati osnov za odlučivanje o reviziji po osnovu odredbe člana 404. ZPP. Ni odluka o troškovima postupka, koju punomoćnik tužioca pobija izjavljenom revizijom, nije podobna da bude predmet odlučivanja po posebnoj reviziji.

Stoga ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti se na njenu neujednačenost ukazuje u pogledu odluke o glavnoj stvari. Ne postoji ni potreba za razmatranjem pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana ili novim tumačenjem prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Sporovima male vrednosti, prema odredbi člana 468. stav 1. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 100.000,00 dinara. Sledi da protiv odluke drugostepenog suda donete u predmetnom sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost dopune revizije izjavljene od strane tužioca u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je dopuna revizije tužioca nedozvoljena u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 2. ZPP.

Revizija je saglasno navedenoj odredbi nedozvoljena ako nije izjavljena preko punomoćnika advokata, izuzev kada je stranka advokat. Imajući u vidu da je dopunu revizije izjavila stranka lično, a ne preko punomoćnika advokata, sledi da je tako izjavljena dopuna revizije nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković