Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Mišić, advokat iz ..., protiv tuženih JP „Putevi Srbije“ Beograd, Grada Beograda – Sekretarijata za saobraćaj i JKP „Beograd put“ iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18469/19 od 06.06.2024. godine, u sednici održanoj 07.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18469/19 od 06.06.2024. godine, u preinačujućem delu (stav drugi izreke), kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18469/19 od 06.06.2024. godine, u preinačujućem delu (stav drugi izreke).

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1681/17 od 18.03.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi JP „Putevi Srbije“ Beograd da tužiocu na ime materijalne štete isplati: na ime štete na vozilu iznos od 123.114,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.03.2018. godine do konačne isplate; na ime troška pribavljanja zapisnika MUP iznos od 1.540,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana plaćanja do konačne isplate; na ime troškova šlepanja vozila iznos od 3.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana fakturisanja do konačne isplate; na ime troškova izrade zapisnika o oštećenju vozila iznos od 4.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana fakturisanja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog Grad Beograd – Sekretarijat za saobraćaj Beograd. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog JKP „Beograd put“. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi JP „Putevi Srbije“ Beograd da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 107.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu na troškove parničnog postupka počev od 18.03.2019. godine do dana nastupanja uslova za izvršenje.

Dopunskim rešenjem P 1681/17 od 03.06.2019. godine Prvog osnovni sud u Beogradu obavezan je tužilac da tuženom Grad Beograd – Sekretarijat za saobraćaj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 31.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 18469/19 od 06.06.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi JP „Putevi Srbije“ da tužiocu na ime naknade štete isplati: iznos od 53.114,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.03.2018. godine do isplate; iznos od 1.540,00 dinara, iznos od 3.000,00 dinara i iznos od 4.000,00 dinara, i u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog, tako što je odbijen, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi JP „Putevi Srbije“ Beograd da isplati tužiocu iznos od još 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.03.2018. godine do isplate, da se obaveže tuženi JP „Putevi Srbije“ Beograd da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 1.540,00 dinara na dan plaćanja do konačne isplate, da se obaveže da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 3.000,00 dinara od dana fakturisanja do konačne isplate i da se obaveže tuženi JP „Putevi Srbije“ Beograd da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 4.000,00 dinara od dana fakturisanja do konačne isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi JP „Putevi Srbije“ Beograd da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 71.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je dopunsko rešenje o troškovima postupka, tako što je obavezan tužilac da tuženom Grad Beograd na ime troškova postupka isplati iznos od 25.500,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv preinačujućeg dela (stava drugog izreke) pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pošto ne postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti novog tumačenja prava. Naime, radi se o parnici radi naknade štete u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, a tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, niti u reviziji ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog suda. Navodi revizije ukazuju na bitne povrede odredaba parničnog postupka, koje nisu razlozi za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 01.02.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 131.654,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković