U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima ..., sa punim radnim vremenom u tri smene, do donošenja pobijanog rešenja od 28.07.2022. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu. Pre donošenja rešenja, tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog učinjene povrede radne discipline zbog nedolaska na posao dana 30.05.2022. godine, s obzirom da izostanak nije opravdao. Pobijanim rešenjem od 28.07.2022. godine, donetim na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu u vezi sa članom 53. stav 3. tačka 1. i 7. Pravilnika o radu tuženog, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog izostanka sa posla dana 30.05.2022. godine i 11.07.2022. godine. U oba slučaja tužilac je obavestio pretpostavljenog o odsustvu na način predviđen Pravilnikom o radu tuženog. Nakon ovih izostanaka sa posla tužilac je i dalje radio u kontinuitetu obavljajući iste poslove sve do odlaska na godišnji odmor posle čega mu je prestao radni odnos.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i rešenje tuženog poništili kao nezakonito uz obavezu tuženog da tužioca vrati na rad. Prema shvatanju sudova tužilac nije upozoren za povredu radne discipline učinjenu nedolaskom na posao dana 11.07.2022. godine, koja mu je spornim rešenjem stavljena na teret, pa tako mu nije data mogućnost da se o navedenoj povredi izjasni, a što rešenje čini nezakonitim.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, a za svoj zaključak su dali jasne i potpune razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Odredbom člana 180. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14), poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navedne osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Članom 53. stav 3. tačka 1. i 7. Pravilnika o radu tuženog, predviđeno je da poslodavac može raskinuti radni odnos u skladu sa Zakonom o radu, po osnovu nepoštovanja radne discipline od strane zaposlenog predviđene zakonom, ovim Pravilnikom o radu, drugim aktom poslodavca i ugovorom o radu, koja nepoštovanja radne discipline naročito obuhvataju neopravdano kašnjenje na rad ili neopravdano odsustvo sa posla ili neovlašćeno napuštanje radnog mesta tokom radnog vremena i neobaveštavanje poslodavca o opravdanom odsustvu sa rada u roku od 3 dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad.

Pravilna primena navedene zakonske odredbe podrazumeva da se u upozorenju mora navesti činjenični osnov koji predstavlja povredu radne obaveze i otkazni razlog u rešenju kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu, jer je smisao upozorenja da se zaposlenom stavi do znanja da je svojim ponašanjem doveo do otkaznog razloga, kao i da mu se omogući da se na navode iz upozorenja izjasni. Pored toga, između otkaznog razloga datog u upozorenju i u rešenju o otkazu ugovora o radu mora postojati identitet. U suprotnom, ukoliko ne postoji identitet između otkaznih razloga iznetih u upozorenju i u rešenju od otkazu, zaposleni se ne može izjasniti o radnjama koje mu se stavljaju na teret, pa je na taj način povređeno i njegovo pravo na odbranu, koje je zaštićeno navedenom zakonskom odredbom. U konkretnom slučaju, tužilac je upozoren da je učinio povredu radne discipline tako što je neopravdano izostao sa posla dana 30.05.2022. godine. Međutim, pobijanim rešenjem o prestanku radnog odnosa tužiocu je stavljeno na teret da je neopravdano izostao sa posla 30.05.2022. godine i 11.07.2022. godine. Imajući ovo u vidu nižestepeni sudovi osnovano zaključuju da tužilac nije upozoren na neopravdani izostanak sa posla 11.07.2022. godine, zbog čega mu ta povreda nije ni mogla biti stavljena na teret rešenjem o otkazu.

Suprotno navodima revizije, nepostojanje osnova za otkaz ugovora o radu, odnosno izostanak upozorenja na drugu povredu u konkretnom slučaju (u vezi nedolaska na posao 11.07.2022. godine) predstavlja povredu postupka donošenja odluke o prestanku radnog odnosa, s obzirom da se otkaz ugovora o radu može dati samo iz onih razloga koji su navedeni u upozorenju. Postupajući drugačije tuženi je povredio proceduru otkazivanja ugovora o radu, koja je propisana i članom 7. Konvencije MOR broj 158, te nije bilo uslova da donese rešenje o otkazu ugovora o radu.

S obzirom na utvrđeno, neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da je u pobijanoj odluci došlo do pogrešne primene materijalnog prava.

Posledica nezakonitog otkaza je reintegracija, odnosno vraćanje zaposlenog na rad, u smislu člana 191. Zakona o radu, pa je i u ovom delu pravilna odluka nižestepenih sudova.

Sa izloženog, primenom odredbe člana 414. sstav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković