Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 1/25 od 05.06.2025. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda i presuđeno tako što je u stavu drugom izreke obavezan tuženi kao otac da na ime izdržavanja maloletnog deteta AA plaća iznos od 10.000,00 dinara mesečno od 05.06.2025. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi do 05. u mesecu za tekući mesec, na tekući račun zakonske zastupnice maloletnog deteta, majke BB, dok je zahtev tužioca maloletnog AA na ime izdržavanja u iznosu od 10.000,00 dinara za period od 04.12.2017. godine, kao dana podnošenja tužbe do 04.06.2025. godine odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odlučeno je da se ovom presudom menja presuda Osnovnog suda u Vranju P2 264/12 od 26.04.2013. godine, u stavu trećem izreke u pogledu visine izdržavanja, kao i u pogledu tekućeg računa na koji će tuženi vršiti uplatu doprinosa u izdržavanju maloletnog deteta, dok u preostalom delu presuda ostaje neizmenjena. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev da se izmeni presuda Osnovnog suda u Vranju P2 264/12 od 26.04.2013. godine, odnosno P2 126/14 od 11.02.2015. godine, te da se maloleto dete AA rođen ...2010. godine, poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu VV iz ... . Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena kao majka da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta iznosom od 15.000,00 dinara mesečno od 01.06.2020. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi od 01. do 05. u mesecu za tekući mesec tako što će uplate vršiti na račun oca i da se način održavanja ličnih odnosa između maloletnog deteta i majke odvija kad god majka odnosno dete požele i kada za to postoje realne okolnosti bez vremenskog ograničenja. Stavom šestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešeno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa neblagovremenom dopunom revizije koja je podneta 09.10.2025. godine.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 .. 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Vranju P2 264/12 od 26.04.2013. godine, razveden je brak parničnih stranaka BB i VV, a zajedničko dete maloletni AA rođen ...2010. godine, poveren je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava sa obavezom oca da na ime izdržavanja plaća mesečno po 5.000,00 dinara od 07.05.2012. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi. Sredinom 2020. godine, maloletno dete prešlo je da živi kod oca bez prekida iako je poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Završio je osnovnu školu i sada je učenik prvog razreda srednje ... škole na obrazovnom profilu ... u trogodišnjem trajanju. Roditelji deteta žive u kućama svojih roditelja, tako što otac živi u prizemnom delu kuće u zasebnom porodičnom domaćinstu, dok majka živi u kući svog oca gde ima spavaću sobu zajedničku sa maloletnim detetom. Otac ne poseduje nepokretnu imovinu na svoje ime, dok je majka tvrdila da je kupila stan na svoje ime u izgradnji ali za to nije pružila dokaze. Otac deteta je imao registrovanu ... radnju koju je odjavio pa sada radi razne poslove privatno za dnevnicu, koje obavlja i u inostranstvu, a majka kao preduzetik ima ... salon u kome mesečno zarađuje oko 60.000,00 dinara i za maloletno dete prima dečiji dodatak u iznosu od 4.900,00 dinara. Po stručnom mišljenju Centra za socijalni rad u Vranju od 08.04.2020. godine, iz perioda kada je maloletno dete živelo sa majkom, nije u interesu maloletnog deteta izmena odluke o poveravanju, odnosno vršenju roditeljskog prava jer majka može da zadovolji sve potrebe deteta. Kasnije u izveštaju istog centra od 15.05.2023. godine, utvrđeno je da je prilikom pokušaja kompletne stručne procedure obavljen razgovor sa majkom i realizovane terenske posete u domaćinstvu oba roditelja te pribavljen izveštaj škole koju dete pohađa, ali nije obavljen razgovor sa detetom jer otac deteta nije dozvolio da se sa detetom razgovara bez njegovog pristustva pa Centar nije dao svoj predlog i mišljenje. S obzirom da je otac tražio izuzeće Centra za socijalni radu Vranju, drugostepeni sud je odredio da Centar za socijalni rad u Nišu dostavi stručno mišljenje da li je u najboljem interesu maloletnog deteta izmena odluke o poveravanju. Budući da se majka nije odazvala pozivu i da je otac pokazao visok stepen nesaradnje sa stručnim radnicima, taj centar nije bio u mogućnosti da dostavi stručno mišljenje. Maloletno dete je saslušano pred drugostepenim sudom u prisustvu socijalnog radnika Centra za socijalni rad u Nišu i tom prilikom je izjavio da je više puta izražavao svoje mišljenje o tome sa kojim roditeljem želi da živi i to mišljenje je uvek bilo da želi da živi kod oca, a to želi i sada. Razlozi su što kod oca ima svoju sobu, dok kod majke sobu deli sa majkom, gde nema kućni internet, da otac ima normalniji odnos prema njemu, govori mu da uči da ne bi ponavljao ali ga ne kažnjava, dok ga je majka kažnjavala zabranom korišćenja telefona, zatim da mu otac kupuje više stvari kad to zatraži, dok kod majke to nije slučaj. Od kada je prešao da živi kod oca povremeno svraća kod majke po svojoj volji, što znači da nekad nekoliko dana ide za redom, a nekad ne ode po nedelju dana. Naveo je da majka ne shvata da iako se donese presuda da bude poveren majci on će ponovo da ode kod oca. Potukao se u školi sa dečakom koji ga je prethodno duže vreme zadirkivao, tako da nije on pokrenuo raspravu, a otac je upoznat da konzumira alkohol i dozvoljava mu da popije jedno do dva pića, ali ga upozorava da vodi računa da se ne napije, pa je tako vraćajući se sa rođendana upravljao motociklom bez vozačke dozvole i u stanju alkoholisanosti izazvao saobraćajnu nezgodu. Protiv njega je pokrenut disciplinski postupak u školi zbog fizičkog napada na drugog učenika, a takođe i prekršajni postupak jer je upravljao motorom bez saobraćajne dozvole i u stanju srednje alkoholisanosti izazvao saobraćajnu nezgodu u kojoj je zadobio lake telesne povrede. Pored toga, utvrđeno je da otac često odsustvuje iz kuće odlazeći u inostranstvo i na mesec do dva dana, kada brigu o maloletnom AA vode baba i deda po ocu koji su stari oko 80 godina.

Navedeno činjenično stanje drugostepeni sud je utvrdio nakon što je otvorio raspravu na osnovu člana 383. stav 3. i 4. ZPP i ocenio izvedene dokaze zaključujući da nije u najboljem interesu maloletnog deteta da se izmeni odluka o poveravanju. Imajući u vidu utvrđeno da dete od sredine 2020. godine živi kod oca, ali da je u tom periodu otac vršio roditeljsko pravo na način koji ne odgovara interesima maloletnog deteta, jer dete ostvaruje slabiji uspeh u školi u odnosu na period kada je živeo kod majke, pri čemu je ispoljavao i negativno ponašanje u školi, učestvujući u tuči sa drugim učenikom zbog čega je vođen disciplinski postupak, te da mu je otac dozvolio da upravlja motorom bez saobraćajne dozvole i dozvoljava da konzumira alkohol, te je u stanju srednje alkoholisanosti izazvao saobraćajnu nezgodu u kojoj je zadobio lake telesne povrede zbog čega je protiv njega pokrenut prekršajni postupak, izjašnjenje i želja maloletnog deteta da živi kod oca nisu dovoljni za zaključak da je to u njegovom najboljem interesu. Sledom navedenog, odbijen je protivtužbeni zahtev za izmenu odluke o poveravanju maloletnog deteta, a ceneći sve kriterijume propisane za odluku o izdržavanju, drugostepeni sud je zaključio da je otac u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta iznosom od 10.000,00 dinara mesečno od dana donošenja drugostepene presude, budući da se maloletno dete od 2020. godine nalazi kod oca, te ne stoji obaveza da doprinosi izdržavanju u prethodnom periodu.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, a što se osnovano i revizijom tuženog-protivtužioca ukazuje.

Prema članu 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i2/97) u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta biće od prvenstvenog značaja. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2.). Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Roditeljsko pravo je izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta (član 67. Porodičnog zakona). U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta i odluka suda mora biti zasnovana na oceni najboljeg interesa deteta koji je pravni standard koji se procenjuje na osnovu niza objektivnih i subjektivnih okolnosti u konkretnom slučaju. Pravnosnažna sudska odluka o vršenju roditeljskog prava može se izmeniti ako su se u međuvremenu promenile okolnosti na kojima je zasnovana prethodna odluka.

Međutim, prema članu 60. stav 1. i 4. navedenog zakona, dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih, ali dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti sa kojim će roditeljem živeti. Pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud je dužan da zatraži nalaz i stučno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima (član 270. PZ).

U konkretnom slučaju, maloletni AA, rođen je ...2010. godine i u postupku pred drugostepenim sudom na raspravi 24.04.2025. godine se izjašnjavao sa kojim od roditelja želi da živi, navodeći da se više puta izjašnjavao da želi da živi kod oca i tu želju je izrazio i tada, dajući svoje razloge za takvu odluku. Maloletno dete je saslušano pred drugostepenim sudom u prisustvu socijalnog radnika Centra za socijalni rad u Nišu, koja je ukazala da je dete napunilo 15 godina i da taj Centar nije nadležan za ovu porodicu i da nije mogao dati stručno mišljenje o čemu je sudu dostavljen izveštaj. Kako je navedenom odredbom člana 60. stav 4. Porodičnog zakona, propisano da dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti sa kojim će roditeljem živeti, drugostepeni sud je propustio da izraženo mišljenje maloletnog deteta ispita sa stanovišta sposobnosti za rasuđivanje u pogledu odluke da živi sa ocem, a o tome se nije izjasnila ni prisutna socijalna radnica Centra za socijalni rad u Nišu, iako uloga organa starateljstva mora biti proaktivna u ovoj vrsti postupka. U sumnji o sposobnosti za rasuđivanje maloletnog deteta, psihološka procena je u tom slučaju ključni element i omogućava objektivnu procenu sposobnosti deteta da razume posledice svojih odluka, sposobnost razumevanja složenih porodičnih odnosa i otpornost na spoljašnje uticaje, kvalitet odnosa sa roditeljima, kao i obrazovne potrebe i socijalne veštine deteta, pri čemu sud u postupku u vezi sa porodičnim odnosima može utvrđivati činjenice i kada one nisu među strankama sporne, a može i samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela (član 205. Porodičnog zakona). Zato je Vrhovni sud ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio tom sudu na ponovno suđenje kako bi se upotpunilo činjenično stanje za pravilnu primenu navedene materijalnopravne odredbe iz člana 60. stav 4. Porodičnog zakona. Odluka o izdržavanju maloletnog deteta i održavanju ličnih odnosa zavisi od eventualne izmene odluke o poveravanju deteta, pa je ista ukinuta i u tom delu.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković