.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2201/2024
24.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Sekulić advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Zdravko Gložanski“ iz Bečeja, čiji je punomoćnik Aleksandra Markov Ivošević advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 626/24 od 18.04.2024. godine, u sednici veća održanoj 24.04.2025. godine doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 626/24 od 18.04.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 626/24 od 18.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bečeju P1 109/2021 od 12.03.2024. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.07.2018. do 31.07.2021. godine, isplati 428.205,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.11.2023. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 20.11.2023. godine 168.298,10 dinara, kao i zahtev za naknadu troškova postupka. U drugom stavu izreke odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da joj, na ime manje isplaćene minimalne zarade za period od 01.07.2018. do 31.07.2021. godine, isplati 197.077,67 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.02.2023. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 07.02.2023. godine 57.515,58 dinara, kao i zahtev za naknadu troškova postupka. U trećem stavu izreke obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 148.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 626/24 od 18.04.2024. godine, u prvom stavu izreke delimično je preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka preko iznosa od 108.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. U drugom stavu izreke je u preostalom delu odbijena žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. U trećem stavu izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka. U četvrtom stavu izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na žalbu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužilje u ovom sporu nije dozvoljena.
Podnetom tužbom tražena je isplata naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od od 01.07.2018. do 31.07.2021. godine, kada je tužilji isplaćivana plata u visini minimalne zarade. O tužbenom zahtevu u ovom sporu odlučeno je primenom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kojim je propisano da koeficijent plate zaposlenog sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao posebnog zakona koji isključuje primenu odredbe člana 118. Zakona o radu. Na odnosu ovih zakona zasnovan je i zaključak o naknadi troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u javnim službama koji je Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 05.07.2022. godine u vršenju nadležnosti iz člana 31. ranije važećeg Zakona o uređenju sudova. Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od pravnog stava izraženog u navedenom zaključku, zbog čega ne postoji potreba da se o tužiljinoj posebnoj reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse ili radi novog tumačenja prava.
Posebnom revizijom se pobija utvrđeno činjenično stanje – da je tužilji isplaćena zarada u visini minimalne zarade i ukazuje da je pogrešno ocenjen nalaz i mišljenje veštaka u kojem je veštak naveo da joj nije isplaćena u toj visini, što nisu razlozi za reviziju.
Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate u ovom sporu podneta je 31.08.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 596.593,34 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
