Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tuženog na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP je neosnovano, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona. Osim toga, revizijom tuženog se posredno ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, a koja nije bila predmet ocene ovog suda, s obzirom na to da se radi o povredama koje nisu revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P2 54/19 od 23.05.2019. godine, razveden je brak između roditelja tužilje, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa na ime izdržavanja mal. deteta plaća mesečno 23.000,00 dinara počev od 28.02.2019. godine, koju obavezu tuženi uredno izvršava. Tužilja je u odnosu na period kada je doneta navedena presuda starija pet godina, u međuvremenu će krenuti u školu, počela je da se bavi sportom, trenira karate i gimnastiku. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, utvrđene su potrebe maloletne tužilje pojedinačno navedene u obrazloženju nižestepenih odluka. Zakonska zastupnica tužilje je nezaposlena, ali daje privatne časove kao ... i mesečno može da zaradi do 70.000,00 dinara, sa mal. detetom živi u stanu u svom vlasništvu, a vlasnica je lokala od 58 m2 koji je dobila od oca, dok kiriju od zakupa lokala po zajedničkom dogovoru uzima njen otac koji je trenutno u teškoj materijalnoj situaciji, penzioner je i ima maloletno dete. Tuženi je zaposlen, ostvaruje zaradu u iznosu od 197.446,86 dinara, a poseduje i prodavnicu sa opremom za lov i ribolov, od koje godišnje može da zaradi do 140.000,00 dinara, a vlasnik je i stana u kome živi i za koji je podigao kredit koji otplaćuje do 2026. godine. Tuženi je u međuvremenu je dobio još dvoje dece.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja od donošenja prethodne odluke o visini obaveze izdržavanja, najpre uzrast tužilje i njene potrebe, kao i mogućnosti dužnika izdržavanja, zaključili da su se stekli uslovi za izmenu odluke o visini obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju mal. deteta u smislu člana 164. Porodičnog zakona i tuženog obavezali da izdržavanju tužilje doprinosi iznosom od 20% od zarade koju mesečno ostvaruje.

Po stanovištu revizijskog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka izmenile u meri koja bi opravdala izmenu ranije odluke u pogledu visine doprinosa tuženog izdržavanju tužilje propisane odredbom člana 164. Porodičnog zakona u dosuđenom iznosu i imajući u vidu uzrast tužilje i njene potrebe, kao i mogućnosti dužnika izdržavanja.

Prema članu 73. Porodičnog zakona roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom, a po članu 154. stav 1. tog zakona maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Roditelji su u obavezi da, u skladu sa članom 6. Porodičnog zakona, postupaju u najboljem interesu maloletnog deteta, angažuju sve svoje mogućnosti i ulože dodatni napor da na sve dozvoljene načine obezbede sredstva za izdržavanje tužilje. Uopšte, roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta, kako je to propisano članom 62. Porodičnog zakona.

Suprotno revizijskim navodima, a polazeći od navedenih odredaba materijalnog prava i pravilno utvrđenih mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja i potreba tužilje kao poverioca izdržavanja, primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona i rukovodeći se njenim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta plaća 20% mesečno od svojih redovnih primanja, s obzirom na zaradu koju ostvaruje i standard kojim živi, kao i mogućnost ostvarivanja dodatnih prihoda iamjući u vidu da poseduje prodavnicu čija je delatnost trgovina. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.deteta, u skladu sa utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje mal. deteta obezbeđivati zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njoj, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. deteta. Navodima revizije tuženog kojima se ukazuje da je određeni novčani iznos previsoko odmeren, odnosno da ne odgovara okolnostima koje se pre svega tiču mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja i ukazuje na obavezu izdržavanja dvoje maloletne dece iz sadašnje zajednice ocenjeni su kao neosnovani, dok navodi o obavezi izdržavanja supruge koja je nezaposlena nisu od uticaja jer po članu 166. stav 4. Porodičnog zakona ako ima više poverilaca izdržavanja, pravo deteta na izdržavanje ima prvenstvo.

Ostalim revizijskim navodima tuženog posredno ili neposredno, se osporava činjenično stanje koje on smatra bitnim a koje po njegovom mišljenju, nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Navodi revizije, kojima se ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković