Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1214/24 od 07.08.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužilja i tuženih Grada Kragujevca i JKP „Šumadija“ iz Kragujevca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 9/22 od 26.02.2024. godine u stavovima prvom i drugom (stav prvi izreke). Preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Kragujevcu P 9/22 od 26.02.2024. godine tako da glasi: „Obavezuju se tuženi da tužiljama na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 1.567.354,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate (stav drugi izreke). Obavezani su tuženi Grad Kragujevac i JKP „Šumadija“ iz Kragujevca da tužiljama na ime troškova žalbenog postupka isplate iznos od 50.625,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.

Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u drugostepenoj presudi tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom odredbe člana 404. ZPP radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ...10/23-drugi zakon) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju tužilje su izjavile posebnu reviziju protiv rešenja o troškovima sadržanog u drugostepenoj presudi kojim je preinačeno prvostepeno rešenje o troškovima postupka i odlučeno da se obavežu tuženi da tužiljama isplate na ime troškova postupka iznos od 1.567.354,50 dinara sa pripadajućom kamatom. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka donosi se u svakom konkretnom slučaju na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku kojima su regulisana procesna pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji niti postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Shodno iznetom Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i drugim slučajevima propisanim ovim zakonom merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana je propisano da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev. Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka i protiv odluke drugostepenog suda o troškovima žalbenog postupka, koje ne predstavljaju rešenja protiv kojih se revizija može izjaviti shodno članu 420. ZPP, to je revizija nedozvoljena i po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković