U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana članom 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja bi predstavljala razlog za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme počev od 12.06.1987. godine. Pre donošenja osporenog rešenja, tužiocu je tuženi otkazao ugovor o radu, koje rešenje je pravnosnažnom presudom od 26.10.2012. godine poništeno i tužilac je vraćen na rad. Nakon vraćanja na rad po ovoj presudi, tužilac i tuženi su 05.07.2013. godine zaključili Ugovor o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, kojim je tužilac kao zaposleni raspoređen na radno mesto radnika lovočuvarske službe. Aneksom ovog ugovora od 03.07.2015. godine, tužilac je raspoređen na radno mesto lovočuvara. Na sednici Upravnog odbora tuženog održanoj 19.06.2020. godine, doneta je Odluka kojom je sistematizovano radno mesto za jednog izvršioca za obavljanje stručnih poslova za gazdovanje lovištem i jednog izvršioca za obavljanje poslova lovočuvara. Odluka je istaknuta na oglasnu tablu poslodavca. Nakon toga je doneta Odluka o izmeni Pravilnika o gazdovanju lovištem Dubovnica LU „Gornja Resava“ Despotovac 22.06.2020. godine kojom je, između ostalog, izmenjen član 4. stav 1. Pravilnika i propisano da lovočuvarsku službu čini jedan lovočuvar, umesto dotadašnja dva lovočuvara. Odlukom tuženog od 09.07.2020. godine, formirana je komisija od pet članova za prikupljanje podataka radi ocene rada radnika lovočuvarske službe BB i tužioca. Zadatak komisije je bio da prikupi podatke o stručnoj spremi radnika, kao i podatke da li je protiv njih u poslednjih deset godina vođen disciplinski postupak i da li su zapisnički konstatovane nepravilnosti i propusti u njihovom radu, koja odluka je istaknuta na oglasnoj tabli poslodavca 09.07.2020. godine. Komisija je sačinila zapisnik 10.07.2020. godine u kome je konstatovano da BB ima diplomu o stečenom visokom obrazovanju, a tužilac diplomu Poljoprivredne škole ..., četvrti stepen stručne spreme, stručni naziv veterinarski tehničar i uverenje o položenom specijalističkom ispitu u Šumarskoj školi sa domom učenika u ..., specijalista za lovstvo“ i da poseduje licencu za obavljanje poslova lovočuvarske službe i licencu za obavljanje stručnih poslova gazdovanja lovištem. Konstatovano je i da protiv tužioca i zaposlenog BB nije vođen disciplinski postupak u poslednjih deset godina, niti je utvrđena neka nepravilnost ili propust u njihovom radu. Na sednici Upravnog odbora tuženog 28.08.2020. godine, nakon što su članovi odbora upoznati sa zapisnikom o radu komisije za prikupljanje podataka, pristupilo se glasanju i doneta je odluka da tuženom prestaje radni odnos 01.09.2020. godine, da mu se isplati otpremnina i sve neisplaćene zarade do dana prestanka radnog odnosa, kao i naknade zarada i druga primanja. U odluci je konstatovano da se tužiocu ne može obezbediti premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija, dokvalifikacija, rad sa skraćenim radnim vremenom kao i druga prava u skladu sa zakonom i ugovorom o radu. Osporenim rešenjem tuženog od 01.09.2020. godine tužiocu na poslovima radnika lovočuvarske službe otkazan je Ugovor o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 05.07.2013. godine sa pripadajućim aneksima, usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena te da radni odnos tužiocu prestaje sa 01.09.2020. godine, uz obavezu poslodavca da isplati otpremninu u iznosu od 364.122,00 dinara i sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je ostvario do dana prestanka radnog odnosa. U obrazloženju osporenog rešenja tuženi se pozvao na Odluku Upravnog odbora od 19.06.2020. godine o smanjenju broja dotadašnjih izvršilaca poslova dva lovočuvara zbog ekonomskih i organizacionih promena, Odluku od 09.07.2020. godine o formiranju komisije za prikupljanje podataka o stručnoj spremi radnika na poslovima lovočuvara i prikupljanju podataka o njihovom dotadašnjem radu i ostvarenim rezultatima rada, kao i na Odluku upravnog odbora od 27.08.2020. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava poništili rešenje tuženog kojim je tužiocu prestao radni odnos i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Navodima revizije tuženog neosnovano se osporava primena materijalnog prava.

Odredobm člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05 ... 95/18), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Prema odredbi člana 158. stav 1. istog zakona, poslodavac je dužan da, pre otakaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim članom. Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa propisane su odredbom člana 191. Zakona o radu, tako što ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kom zaposleni nije radio (stav 1).

Zakon o radu ne sadrži kriterijume kojih je poslodavac dužan da se pridržava pri određivanju na koje će se zaposlene odnositi prestanak potrebe za radom, već propisuje postupak koji se u tom slučaju primenjuje i određuje prava koje je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim je radom prestala potreba. U situaciji kada zbog nastalih promena dođe do smanjenja obima posla i time do smanjenog broja izvršilaca na određenim poslovima, što je ovde slučaj, potrebno je da se određivanje zaposlenog kome radni odnos prestaje izvrši na osnovu određenih kriterijuma koji isključuju svaku proizvoljnost, voluntarizam i diskriminaciju, budući da poslodavac nema diskreciono pravo da bez određenog kriterijuma odluči koji zaposleni predstavljaju višak već, naprotiv, određivanje lica koje predstavljaju višak od više izvršilaca na istom radnom mestu bez primene kriterjuma, takvu odluku čine nezakonitom.

U konkretnom slučaju, tuženi je otkaz ugovora o radu tužiocu obrazložio tehnološkim, ekonomskim i organizacionim promenama. Tuženi, međutim, u rešenju o otkazu ugovora o radu tužiocu, zbog prestanka potrebe za njegovim radom na radnom mestu na kome je do tada radio, nije naveo koji su konkretni razlozi zbog kojih je tužilac proglašen tehnološkim viškom, odnosno koji su kriterijumi bili primenjeni pri odlučivanju ko će od dvojice zaposlenih na istom radnom mestu biti proglašen tehnološkim viškom i ocenu o ispunjenosti uslova u vezi tih kriterijuma za oba zaposlena. Iz odluke Upravnog odbora od 09.07.2020. godine o zadacima komisije, a koja se odluka navodi u obrazloženju osporenog rešenja, proizlazi da su kriterijumi bili stručna sprema zaposlenih i da li je protiv njih u poslednjih deset godina vođen disciplinski postupak i da li su zapisnički konstatovane nepravilnosti i propusti u njihovom radu. Iako su oba zaposlena ispunila oba ova kriterijuma, uključujući i kriterijum u vezi sa stručnom spremom (četvrti stepen) za to radno mesto, u rešenju nema jasnog obrazloženja o oceni svakog zaposlenog. Izostanak navođenja jasnih kriterijuma i njihove ocene, osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu čini nezakonitim, pa je tuženi shodno tome u obavezi da tužioca vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Ostalim navodima revizije tuženi ponavlja navode istaknute u žalbi koje drugostepeni sud ocenio i za svoju odluku dao jasne i obrazložene razloge.

Odluka o troškovima postupka je pravilna, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 150, 153. stav 1. i člana 154. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković