U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., protiv tuženog Kompanije SLOBODA ad, Čačak, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3238/23 od 15.08.2024. godine, u sednici veća održanoj 27.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3238/23 od 15.08.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 34/22 od 20.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog ../2020 od 10.03.2020. godine, kojim je tužiocu otkazan Ugovor o radu broj .. od 27.06.2018. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, na poslove i zadatke koji odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme, kao i da mu prizna sva prava iz radnog odnosa. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 150.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3238/23 od 15.08.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku P1 34/22 od 20.04.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog u RJ Obrade rezanjem kao radnik za ... . Pobijanim rešenjem, primenom člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu i člana 140. stav 1. tačka 5) alineja 8) Kolektivnog ugovora tuženog, tužiocu je otkazan ugovor o radu i prestao radni odnos danom dostavljanja tog rešenja. Dana 06.12.2019. godine, oko 17,30 časova, došlo je do verbalne rasprave između tužioca i kolege BB, tako što ga je tužilac vređao, psovao mu majku, nazivao ga „Ćoravi“, unosio mu se u lice i ponovo ga vređao, zbog čega ga je BB odgurnuo i rekao mu da ga ne dira. Nakon toga tužilac je uzeo metalni komad od dva kilograma u nameri da gađa BB, ali mu je taj metalni komad oduzeo kolega nakon čega je tužiac pojurio BB i metalnim vilama nasrnuo na njega. BB je o incidentu obavestio pretpostavljene, a sutradan su on i VV, koji je sprečio fizički napad, dali pisane izjave o tome šta se dogodilo. Nakon ovog događaja tužilac je do 12.12.2019. godine bio privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, nakon čega je dao izjavu o spornom događaju navodeći da nije bio pijan, ali je reagovao u afektu, da je svestan da je napravio prekršaj, ali da se tako više neće ponašati. Tužiocu je dana 13.12.2019. godine, dostavljeno Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac nije izjasnio. Takođe, povodom navedenog događaja, pribavljeno je i mišljenje Samostalnog sindikata tuženog. Tužilac je pobijano rešenje primio 10.03.2020. godine.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj, kao nezakonitog, rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i zahtev tužioca za vraćanje na rad.

Prema odredbi člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 95/18), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema odredbi člana 180. stav 1. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. istog člana propisano je da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje, a stavom 3. da se upozorenje dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.

Odredbom člana 140. stav 1. tačka 5) alineja 8) Kolektivnog ugovora tuženog broj 394 od 20.03.2019. godine, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako ne poštuje radnu disciplinu, između ostalog i zbog nedoličnog ponašanja (svađa, uvreda, i sl. prema radnicima preduzeća, spavanje na radnom mestu i druge nedozvoljene radnje).

Kako je u postupku utvrđeno da se tužilac dana 06.12.2019. godine nedolično ponašao, tako što se verbalno i fizički sukobio sa drugim zaposlenim kod tuženog, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se stekli uslovi iz citiranih propisa za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline, koja je takve prirode da tužilac ne može da nastavi rad kod tuženog. Stoga je, i po oceni Vrhovnog suda, pobijano rešenje, doneto u zakonito sprovedenom postupku.

Kako je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovor o radu, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da prilikom donošenja pobijanog rešenja tuženi nije cenio postojanje olakšavajućih okolnosti na strani tužioca, niti je dao razloge zbog kojih smatra da mišljenje Sindikata nije od uticaja na izricanje blaže kazne. Naime, tuženi je, prilikom donošenja pobijanog rešenja, imao u vidu izjavu tužioca, datu nakon okončanja privremene sprečenosti za rad, kao i činjenicu da je tužilac pre spornog događaja bio dva puta disciplinski kažnjavan, te je zaključio da su ispunjeni uslovi iz citirane odredbe zakona za otkaz ugovora o radu. Takođe, pravilan je i zaključak drugostepenog suda da mišljenje sindikata nema obavezujući karakter za poslodavca.

Kako se i ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 165. u vezi člana 153. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković