Tužena je dala odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane odluke nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, mlt. tužilac je rođen ... godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P2 271/14 od 27.12. 2015. godine razveden je brak roditelja mlt. tužioca, on je poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz uređenje načina održavanja ličnih odnosa sa ocem (koji je kasnije dva puta menjan po tužbama oca). Po poslednjoj presudi istog suda P2 300/20 od 17.05.2021. godine, ostvarivan je kontakt između mlt. tužioca i njegovog oca zaključno sa julom mesecom 2023. godine u ..., gde su živeli otac i maćeha – ovde tužena. Nakon toga, dana 15.08.2023. godine usledilo je podnošenje krivične prijave mlt. tužioca, preko majke kao zak. zastupnice, protiv tužene OJT Stara Pazova zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ izvršenog učinjenog u više navrata (16.04.2023. godine, 19.05.2023. godine i od 16.07.2023. godine do 31.07.2023. godine) i na različite načine (udaranje po glavi i leđima, govorenje da je debeo i glup, ulaženje na listu poziva i poruke na njegovom mobilnom telefonu, proveravanje njegovih razgovora sa majkom, ulaženje u sobu u kojoj on spava da bi proverila da li je koristio telefon i da li je razgovarao sa majkom, onemogućavanje samostalnih razgovora sa majkom, ograničavanje količine toalet papira i vlažnih maramica koje može da koristi prilikom vršenja velike nužde uz davanje samo par listića, govorenje da je pojeo vlažne maramice te da iste ne može da dobije, više puta presvlačenje u njegovom prisustvu skidanjem grudnjaka preko majice i izvlačenjem istog kroz otvor na majici uz otkrivanje grudi). Rešenjem istog suda Np-190/23 od 23.08.2023. godine, na predlog OJT Stara Pazova, produžene su hitne mere prema tuženoj i to privremene mere zabrane da kontaktira žrtvu nasilja i da joj prilazi na period od 30 dana (sa trajanjem mera do 23.09.2023. godine).

Prema stranačkom iskazu mlt. tužioca, u delu u kojem mu je prvostepeni sud poklonio veru, tokom raspusta odlazio je u porodično domaćinstvo oca (u kome je živeo sa ovde tuženom kao suprugom), tužena mu je tada govorila da je debeo, par puta ga je udarila, ali ga to nije bolelo, događalo se da je vršio veliku nuždu u gaćice, a da je od odvijanja kontakata sa ocem van kuće par puta ušao u očevu kuću u kojoj se tada nalazila i maćeha ali da između njih nije bilo nikakvih kontakata. Iz stranačkog iskaza tužene, u delu u kojem mu prvostepeni sud poklonio veru, mlt. tužiocu je govorila da ostavi svoj mobilni telefon na stolu kako ga ne bi stalno koristio, a najčešće radi igranja igrica, posebno kasno uveče kada mu je vreme da ide na spavanje, ali da mu nije zabranjivala da telefon koristi, niti da se javlja telefonom majci dok je kod oca, a nije mu ni zabranjivala da ode u drugu sobu pa da se iz iste javlja majci, čak su mu i ona i otac često govorili da se javi majci kako ista ne bi pomislila da oni ne brinu o njemu, samo u šali mu je govorila da je debeo, a na način da su oboje debeli jer vole da jedu, nije mu govorila da je glup, nego u situaciji kada nije znao svoj datum rođenja ista mu samo govori da nije glup, da to može naučiti, a jednom prilikom ga je lupnula, odnosno malo ćušnula, tj. blago udarila po glavi kada se ponašao tako da je mogao da se oklizne, padne i povredi, a još jednom je samo to učinila kada je bila u drugom stanju, a on je nehotično udario u stomak bez namere da mu nanese telesnu povredu, koju on i nije imao, a što se tiče skidanja grudnjaka u njegovom prisustvu skidala ga je tako što ga je izvlačila ispod majice, ali na način da mu nije pokazivala grudi. Iz iskaza oca mlt. tužioca, saslušanog u svojstvu svedoka, utvrđeno je da ga je majka mlt. tužioca upozorila na njegove probleme u vezi sa vršenjem velike nužde.

Iz priložene medicinske dokumentacije Kliničkog centra Vojvodina – Klinika za psihijatriju (sačinjenoj od strane lekara specijaliste dečije i adolescentne psihijatrije i lekara specijalste medicinske psihologije), utvrđeno je da je u periodu od 25.09.2023. godine zaključno sa 26.02.2024. godine mlt. tužilac bio na lečenju kod ovih lekara, objektivno je uredne spoljašnosti, daje adekvatne kratke odgovore, misaoni tok je povezan, aktuelno je stabilan, uz savet da se javi Centru za socijalni rad u cilju praćenja i podrške i eventualnog uređenja modela viđenja sa ocem, uz potrebu da se uradi psihološko testiranje u cilju procene kognitivnog i opšteg aktuelnog funkcionisanja, uključivanja u tretman dečijeg psihologa i uključivanje u logopedski tretman u cilju korekcije dislalije. Prema izveštaju dr GG, specijaliste medicinske psihologije, nakon obavljenog ispitivanja i razgovora nasamo sa mlt. tužiocem, bio je izložen vršnjačkom zadirkivanju zbog prisustva teškoće govorne artikulacije za pojedine glasove, nedovoljno je uklopljen u vršnjačku grupu u školskom razredu, dešavalo mu se da ne kontroliše stolicu kod oca pet do šest puta „jer nije mogao više da trpi“, uzdržavao se od odlaska u toalet zbog različitih navika oko održavanja lične higijene kod kuće i kod oca, odnose sa majkom opisuje kao dobre, emocionalno je privržen majci, dok ima strah od očeve supruge, kao i bojazan od oca, i ne oseća se emocionalno bliskim sa njim, te potvrđuje da ga je očeva supruga u nekoliko navrata udarila, kao i da je izložen negativnim komentarima roditelja jedno o drugom što stvara osnov za potencijalni konflikt lojalnosti, ali da ne odbija kontakt sa ocem, aktuelno nema pokazatelja otuđenosti od oca. U svom iskazu pred sudom navela je da se rezultat lečenja mlt. tužioca kod nje ispoljio u smislu napretka vezano za njegovo funkcionisanje u školi, bolji uspeh u školi, bolji odnos sa vršnjacima, a nikakvog napretka nema kada je reč o kontaktu sa ocem u porodičnom domaćinstvu jer nije uopšte ispoljio spremnost za to, samo je ponavljao da se plaši da kontakt ostvaruje u porodičnom domaćinstvu oca, ali iza toga nije sledilo nikakvo detaljnije objašnjenje za takve tvrdnje, pri čemu nije rađeno na uspostavljanju kontakata između deteta i maćehe deteta od strane lekara jer dete o tome nije želelo ništa detaljnije da govori, niti je ispoljavalo motivaciju da se u tom pravcu nešto menja.

Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad „Dunav“ u Inđiji od 15.09.2023. godine, u periodu od 01.11.2021. godine do 30.06.2023. godine nije bilo prijava nekog oblika nasilja u porodici mlt. tužioca, osim prijema službene beleške Policijske stanice Inđija po prijavi ovde tužene od 26.06.2023. godine zbog verbalnog uznemiravanja od strane zak. zastupnice mlt. tužioca. Centar je obavio individualni razgovor sa mlt. tužiocem dana 09.08.2023. godine (po podnetoj krivičnoj prijavi mal. tužioca protiv tužene za nasilje u porodici), i to u prisustvu majke (s obzirom na to da je odbila da stručni tim obavi nasamo individualni razgovor sa njim, iako je u uzrastu kada se razgovor može obaviti na taj način), tokom kojeg se vezano za postavljena pitanja obraćao majci rečima „ispričaj ti bolje znaš“, a da je sam naveo da nije zadovoljan boravkom kod oca, da otac veći deo dana radi, da uglavnom provodi vreme sa maćehom i bratom po ocu (koji ima ... meseci), da je za Božić maćeha pred njim skidala grudnjak, da mu ne da da priča preko telefona sa majkom u odvojenoj sobi i da ga je par puta ćuškala rukom na šta otac nije obratio pažnju. Predlog Centra je da se mlt. tužilac od strane suda uputi u specijalizovanu ustanovu radi psihološkog veštačenja kako bi se izvršila procena verodostojnosti njegovog iskaza, odnosno da li postoje opravdani razlozi za izricanje traženih mera zaštite od nasilja u porodici, zbog čega nije u mogućnosti da se izjasni o svrsishodnosti izricanja predloženih mera.

Prema dopunskom nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad „Dunav“ u Inđiji od 11.03.2024. godine, datom po zahtevu suda jer zak. zastupnica mlt. tužioca nije postupila po nalozima suda da uplati troškove veštačenja preko Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, zbog čega taj dokaz nije bilo moguće izvesti, u periodu od kraja jula meseca 2023. godine pa do 23.01.2024. godine mlt. tužilac se sa ocem video samo tri puta i to van prostora očevog porodičnog domaćinstva u kome otac živi sa tuženom i mlt. sinom iz vanbračne zajednice, a od 23.01.2024. godine i dalje putem video poziva jednom nedeljno u periodu od tri meseca u prostorijama organa starateljstva u zavisnosti od školskih smena deteta. Kontakti se odvijaju na zadovoljavajući način (prema planu), roditelji su pokazali zadovoljavajući nivo roditeljske saradnje, mlt. tužilac redovno ide kod specijaliste iz medicinske psihologije i specijaliste dečije i adolescentne psihijatrije, zadovoljan je kontaktima sa ocem i mlađim bratom, uz ispoljavanje otpora ka odlasku u domaćinstvo oca zbog loših iskustava sa njegovom suprugom (prema izveštaju KC Vojvodine – Klinika za psihijatriju), majka mlt. tužioca je ostvarila saradnju sa školskim pedagogom. U ovom periodu, njihov kontakt je bio uređen privremenom merom po predlogu Centra u drugom sudskom postupku za izmenu odluke o uređenju ličnih odnosa između mlt. tužioca i oca, s tim da se prati sve do 23.04.2024. godine od strane organa starateljstva. U obavljenom individualnom razgovoru sa mlt. tužiocem uočeno je da je u dovoljnoj meri saradljiv, opušten i komunikativan, aktuelno živi u bezbednom i emotivno stabilnom porodičnom okruženju, ima kontakt sa ocem i bratom po ocu van porodičnog okruženja oca, ostaje na stanovištu da mu aktuelni kontakt sa ocem odgovara i da sa ocem nije pričao o odnosu sa maćehom, shodno čemu je dato mišljenje da nije svrsishodno izricanje mere zaštite od nasilja u porodici. Dodatno Centar je u dopunskom nalazu i mišljenju naveo da je presudom Prekršajnog suda u Rumi – Odeljenje u Inđiji voditeljka slučaja DD, zaposlena u Centru kao stručni radnik, oslobođena od odgovornosti zbog prekršaja iz člana 36. stav 2. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici odnosno zbog nepostupanja saglasno odredbi člana 13. stav 2. navedenog zakona jer nije dokazano da je učinila prekršaj za koji je protiv nje podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (od strane zak. zastupnice mlt. tužioca).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev, s pozivom na članove 197. i 189. stav 1. Porodičnog zakona, jer izvedenim dokazima nije utvrđeno da je bilo nasilja u porodici odnosno da je tužena svojim radnjama ugrožavala telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo mlt. tužioca, zbog čega nije svrsishodno određivanje mera zaštita od nasilja u porodici. Posebno su imali u vidu utvrđenu činjenicu da od jula meseca 2023. godine mlt. tužilac nema kontakte sa tuženom, između ostalog, i zbog toga što je ponovo reuspostavljen novi model ostvarivanja ličnih kontakata sa njegovim ocem koji se odvija počev od 23.01.2024. godine sa namerom praćenja sve do 23.04.2024. godine pod kontrolisanim uslovima od strane Centra za socijalni rad u Inđiji, koji je prema proceni tog organa starateljstva u interesu mlt. tužioca i koji će se konkretizovati u postupku koji se vodi kod istog u predmetu P2 402/23 radi izmene odluke o ličnim kontaktima deteta i oca.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijana drugostepena odluka je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 197. Porodičnog zakona stav 1., pod nasiljem u porodici podrazumeva se ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo drugog člana porodice, dok se u stavu 2. istog člana, navode karakteristične vidove nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određene da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobzirno, zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Prema članu 198. stav 1. istog zakona, protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite protiv nasilja u porodici kojim se privremeno zabranju ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice.

Prema članu 286. Porodičnog zakona, ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici, sud može zatražiti od organa starateljstva da pruži pomoć u pribavljanju potrebnih dokaza i da iznese svoje mišljenje o svrsishodnosti tražene mere.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u periodu od aprila/maja 2023. godine zaključno sa julom 2023. godine tokom kojeg se odvijalo održavanje ličnih odnosa mlt. tužioca sa ocem u domaćinstvu oca (po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P2 300/20 od 17.05.2021. godine), došlo je do nekoliko incidentih situacija u komunikaciji između mlt. tužioca i ovde tužene – u to vreme vanbračne supruge njegovog oca. Mlt. tužilac (tada u uzrastu od ... godina) je teško podneo ispoljene oblike ponašanja tužene prema njemu u to vreme (ćuškanje, kritika, opominjanje) i pred njim (presvlačenje i dr.), što je podelio sa svojom majkom, ne i sa ocem, odbijajući da o tome kasnije priča i sa psihologom. To je rezulitaralo podnošenjem krivične prijave od strane mlt. tužioca, preko zakonske zastupnice, OJT Stara Pazova zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ izvršenog od strane tužene na njegovu štetu na različite načine i u više navrata tokom 2023. godine (bliže izloženo u krivičnoj prijavi), a koja je tokom trajanja ovog parničnog postupka odbačena.

Sagledavajući sve okolnosti konkretnog slučaja, i po stavu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su ispoljeni oblici ponašanja tužene prema mlt. tužiocu 2023. godine (ćuškanje, kritika, opominjanje i dr.) bili izolovani incidenti uslovljeni okolnostima u kojima su se tada nalazili i mlt. tužilac (sa svojim navikama u pogledu korišćenja mobilnog telefona, odlaska na spavanja, ishrane, održavanja lične higijene i dr.) i tužena (koja se u odsustvu supruga našla u situaciji da preuzme brigu o njegovom mlt. detetu u preadolescentnom periodu, pri čemu je bila i trudna). Pre savega radilo se o izolovanim incidentima, u više različitih vremenski prostorno odvojenih životnih situacija koji se ne mogu kvalifikovati kao radnje porodičnog nasilja. Tužena nije poricala da su se neki od tih događaja navedenih u krivičnoj prijavi i u tužbi podnetoj u ovoj pravnoj stvari zaista zbili (ćuškanje, kritika, šala, opominjanje), dok je druge negirala (zabrana mlt. tužiocu da koristi telefon i da razgovara sa majkom, pokazivanje grudi), dajući razložno i smisleno objašnjenje zašto je do istih došlo, posebno obrazloživši kada je i u kom kontekstu došlo do tih oblika ponašanja koje je mal. tužilac doživeo kao uvredu, odnosno ćuškanja u dva navrata ili obnaživanja tužene u njegovom prisustvu sa namerom.

Naime, otac mlt. tužioca je deo vremena koje je bilo određeno za održavanje ličnih kontakata u njegovoj porodici bio odsutan zbog posla (subotom), zbog čega je brigu o njegovom detetu iz drugog braka preuzela tužena. S toga je razumljivo da je ista morala postupati odgovorno, a da to ponekad podrazumeva i ozbiljnost u nastupu, prilikom izrečenog prekora ili iskazane primedbe, pa i nezadovoljstva nekim postupcima mlt. tužioca, ali u svakom slučaju dobronamerno, a nikako bezobzirno. Tužena takođe nije mlt. tužiocu izgovorila reči neprimerene njegovom uzrastu ili one kojima se vređaju njegovi čast i dostojanstvo, a one koje je jeste izgovorila upotrebila je u određenom kontekstu, pa i u šali navodeći tako na primer da je i „ona kao mlt. tužilac debela zato što voli da jede“. Nije se ni nedolično ponašala u njegovom prisustvu, nije ga je udarala i nanosila mu telesne povrede, niti je imala takvu nameru. Objasnila je da je mlt. tužioca dva puta lupnula tj. blago udarila („ćušnula“) po glavi bez namere da mu nanese telesnu povredu, koju nije ni imao, objašnjavajući razloge za to: jednom prilikom kada se ponašao tako da je mogao da se oklizne, padne i povredi, a drugi put kada je bila u drugom stanju, a mlt. tužilac je nehotično udario u stomak, pa stoga takvi postupci nisu imali nasilni karakter, a izazvani su određenim nepromišljenim postupcima mlt. tužioca. Incident u vezi sa skidanjem grudnjaka u njegovom prisustvu tužena je objasnila time što ga je skidala izvlačenjem ispod majice, ali ne na način da je detetu pokazivala grudi.

Kod iznetog, reagovanje tužene u svim navedenim situacijama je opravdano razlozima opreznosti, brige, trenutnim okolnostima u kojoj su se oboje našli, stanjem u kojem se nalazila u to vreme (trudnoća) i bilo je savetodavnog karaktera, nikako zlonamerno, a kao posledica zajedničkog života u istom domaćinstvu sa mlt. tužiocem o kojem je nesumnjivo ona brinula dok mu se otac nalazi na poslu.

Navodima revizije ponavljaju se navodi koji su bili isticani u žalbi i koji su bili predmet pravilne ocene od strane drugostepenog suda što se, između ostalog, odnosi i na potrebu izuzimanja DD, socijalne radnice Centra za socijalni rad u Inđiji, koja je učestvovala u davanju nalaza i mišljenja u ovoj pravnoj stvari a zbog prekršajnog postupka koji je protiv nje u toku (zbog podnete podnete prekršajne prijave protiv nje od strane mlt. tužioca zbog povrede odredbe člana 36. stav 2. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici). S tim u vezi pravilno je od strane drugostepenog suda cenjeno da je rešenjem prvostepenog suda P2 419/23 od 01.09.2023. godine donetog u ovoj pravnoj stvari (pre pribavljanja nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad u Inđiji) odbačen kao nedozvoljen zahtev mlt. tužioca za izuzeće ovog Centra. Revizijom se ukazuje da je ukinuta presuda Prekršjanog suda u Rumi kojom je voditelj slučaja DD oslobođena od odgovornosti da je učiiila prekršaj za koji je podneta prijava (o ovoj presudi je Centar izvestio sud u dopuni nalaza i mišljenja). Međutim, ovo nije od uticaja na drugačiju odluku, jer je u davanju nalaza i mišljenja učestvovao stručni tim Centra koji je, pored socijalnog radnika, obuhvatao dipl. psihologa, dipl. pedagoga i dipl. pravnika, uz učešće supervizora – dipl. spec. pedagoga. Od strane drugostepenog suda je pravilno cenjena i činjenica da je tuženoj izrečena hitna mera zaštite od nasilja u porodici od strane policije koja traje kratko i izriče se kao hitna preventivna mera automatski po prijavi, kao i da je u međuvremenu odbačena podneta krivična prijava protiv tužene zbog krivičnog dela nasilje u porodici.

Pri tome, suprotno navodima revizije, mišljenje organa starateljstva, pribavljeno u smislu člana 286. Porodičnog zakona, za sud nema obavezujući karakter. I prema stavu Vrhovnog suda, to samo jedan od dokaza na osnovu kojeg sud utvrđuje bitne činjenice, među kojima su i iskazi parničnih stranaka i svedoka posebno onih koji su neposredn očevidci nasilja u porodici. U konkretnom slučaju, ocenom iskaza parničnih stranaka (u delu u kojem je njihovim iskazima prvostepeni sud pokonio veru) i izvođenjem drugih dokaza (pribavljanje medicinske dokumentacije za mal. tužioca, saslušanje roditelja mal. tužilaca u svojstvu svedoka, saslušanje lekara kod kojeg se mal. tužilac leči u svojstvu svedoka, pribavljanje nalaza i mišljenje nadležnog organa starateljstava), utvrđene su sve bitne činjenice od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava.

S tim u vezi, pravilno je ocenjeno od strane drugostepenog suda i da neizvođenje dokaza veštačenjem preko veštaka dečije psihologije Teodore Vinčić (na okolnost verodostojnosti iskaza mlt. tužioca), po predlogu tužilačke strane u ovoj parnici, nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane drugostepene presude. Ovo stoga što je pravilno cenio da je prvostepeni sud odbio izvođenje ovog dokaza rešenjem na ročištu održanom 17.04.2024. godine, za šta je u svojoj odluci dao razloge. Suprotno navodima revizije, sud tokom postupka izvodi dokaze koje smatra bitnim za donošenje odluke, a shodno tome i odbija one dokazne predloge koje ne smatra bitnim za donošenje odluke. Bez obzira na to što se u konkretnom slučaju radi o sporu u vezi sa porodičnim odnosima u kojem dominira istražno načelo, za potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje nije bilo neophodno da se odredi pomenuto veštačenje. Smisao predloga za sprovođenje psihološkog veštačenja je bio da se proceni verodostojnost iskaza mlt. tužioca sa kojim (zbog protivljenja njegove zakonske zastupnice) stručni tim Centra za socijalni rad prvi put nije mogao da nasamo sa njim obavi individualni razgovor i nije mogao sa sigurnošću da se izjasni o postojanju nasilja u porodici i svrsishodnosti predloženih mera. Zbog toga je prvostepeni sud odredio veštačenje po predlogu i uputu Centra putem specijalizovane ustanove, a koji dokaz nije izveo jer zak. zastupnica mlt. tužioca nije predujmila troškove istog (ni nakon produženja roka za uplatu), zbog čega se sud ponovo obratio Centru za socijalni rad radi dopune nalaza. Kako je nakon toga stručni tim Centra (u kojom je i psiholog) obavio individualni razgovor sa mlt. tužiocem bez problema (dana 06.03.2024. godine), na osnovu istog je sačinjen i dostavljen dopunski nalaz i mišljenje od 11.03.2024. godine iz koga proizlazi da je zaključak stručnog tima da nije svrsishodno izricanje mere zaštite od nasilja u porodici.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u izreci primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković